Država ignoriše kulturu i umetnost

Diskusija povodom zatvaranja izložbe „Srbija – najčešće postavljana pitanja”, koja je bila postavljena u Galeriji austrijskog kulturnog foruma u Njujorku, održana je preksinoć u Legatu Čolaković u Beogradu. U diskusiji, vođenoj na engleskom jeziku, učestvovali su Aleksandra Jovićević, teoretičarka umetnosti, i Pavle Levi, teoretičar filma i profesor na Univerzitetu Stenford koji su iz Njujorka, putem video-bima, razgovarali sa kolegama u Beogradu, Sretenom Ugričićem, piscem i direktorom Narodne biblioteke, umetnicom Milicom Tomić i kustosom Branislavom Dimitrijevićem. Moderator razgovora bila je Milena Dragićević-Šešić u Njujorku.

Sagovornici iz Njujorka i Beograda bavili su se pitanjem uloge kulture i umetnosti u vremenu velikih društvenih i političkih previranja, problemima sa kojima se suočava angažovana umetnost i mogućnošću da kultura utiče na promene u društvu.

Sreten Ugričić je rekao da su u Srbiji patriotizam i nacionalizam postali sinonimi, a plan države u toku devedesetih godina prošlog veka bio je da stvarnost pojednostavi kroz propagandu.

– Nacionalistički orijentisani političari su ubeđivali narod da su pobednici, a kada to više nije bilo moguće, onda su od njih počeli da prave žrtve. I jedna i druga pozicija, pobednika ili žrtve, oslobađa od moralne odgovornosti – rekao je Ugričić.

Ugričić je istakao da je u Srbiji i dalje na delu kultura kontrole ubeđenja, umesto da država primeni sistem kontrole posledica određenog ubeđenja.

– Nacionalizam je i dalje dominantno osećanje u društvu, a jedini način da se taj zatvoreni krug prekine je kroz umetnost i kulturu – rekao je Ugričić.

Umetnica Milica Tomić je, objašnjavajući zašto je počela da se bavi angažovanom umetnošću, rekla da je u toku osamdesetih godina prošlog veka, kada je nacionalizam postao ozbiljan problem u državi, shvatila da je svaka umetnost politička.

– Ključan trenutak je bio kada se 1989. godine, u toku protesta na Kosovu, dogodio masakr u kojem je ubijeno 33 Albanca, a to nije bilo moguće videti u nacionalnim medijima. Kritička umetnost treba da bude subverzivna i da postavlja pitanja zvaničnoj politici – kazala je Tomićeva. Ona je rekla da u vreme Slobodana Miloševića umetnost nije imala nikakvog uticaja na politiku i stvarnost.

Sa ovom konstatacijom složila se Aleksandra Jovićević, rekavši da Miloševićev režim nije obraćao pažnju na umetnost, nego je uticao na mase putem medija i kroz obrazovne institucije.

Pavle Levi je istakao da se srpska kinematografija nije bavila kritikom režima u devedesetim, nego je kulturno izbegavala politički trenutak, čime je pomagala u projektu dezintegracije društva.

Branislav Dimitrijević, kustos i jedan od tvoraca izložbe „Srbija – najčešće postavljana pitanja”, rekao je da je cilj te postavke bio da se pokaže kako Srbija nije izolovan slučaj, jer je kao zemlja u jednom trenutku postala laboratorija i primer za ono što se dešava i drugde u svetu.

Dimitrijević je naglasio da je izložba „Srbija – najčešće postavljana pitanja”, na engleskom „Serbia – frequently asked questions”, bila na udaru cenzure. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je naziv postavke shvatilo kao provokaciju i tražilo promenu imena (skraćenica F. A. Q. – frequently asked questions, može da bude tumačena i kao psovka na engleskom jeziku).

Svi učesnici diskusije složili su se da novo srpsko društvo obraća vrlo malo pažnje na umetnost. Branislav Dimitrijević je rekao da je, u vreme dok je bio pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose, od. 2007. do 2009, pokušavao da reformiše to ministarstvo, ali da nije uspeo, jer nije mogao da dobije bilo kakvu informaciju o tome šta je uopšte kulturna politika Srbije. Sreten Ugričić je izneo tezu da je Miloševićev režim bio mnogo svesniji kulture i njenog uticaja.

– Nacionalistički orijentisani političari su koristili kulturu i umetnost, kroz zabavu i obrazovanje su uticali na društvo. Postmiloševićevski političari su potpune neznalice, ili naivni, i jednostavno ignorišu kulturu i umetnost – zaključio je Ugričić. On je istakao da je savremena umetnička produkcija potpuno marginalizovana, a deo problema leži i u tome što nacionalistički političari i dalje učestvuju u državnim strukturama, institucijama, žirijima i Akademiji nauka.

S. Stamenković