Bela lađa uz Sputnjik

Nismo toliko neobični koliko mislimo. Satira iz ovdašnje televizijske serije „Bela lađa” odslikava i izvesna globalna kretanja, u kojima takođe važi princip „lud zbunjenog”.

Svet je, i politički i ekonomski, sve više nepredvidljiv, tako da nas stvari za koje umišljamo da se ne mogu dogoditi, iznenada udare osvetničkom silinom,upravo je konstatovao je uticajni britanski dnevnik „Fajnenšel tajms”. Njegova ozbiljna konstatacija deluje kao crni humor jer živimo upravo u doba koje insistira na –predvidljivosti. Ako nisi predvidljiv nisi ni prihvatljiv –norma je koja važi, možda više nego ikad, i za nacionalna i za internacionalna ustrojstva.

Ipak, kao da prevladavaju –neočekivanosti. Dale su pečat celoj prošloj deceniji i startu nove dekade.

Nisu bili očekivani ni teroristički atentati na na Ameriku 2001. kao ni pre neki dan na moskovskom aerodromu. Finansijski bum je izgledao nezaustavljiv sve dok Volstrit nije posrnuo. Ozvaničivši zajedničku valutu evro, Evropa nije ni slutila da će morati da je spasava pod pritiskom raznih budžetskih neodmerenosti.

Gotovo niko nije, bar javno, verovao ni da će željeno ublažavanje globalnog siromaštva dovesti do izrastanja sila Trećeg sveta –kao što su Kina, Indija i Brazil –do te mere da njihova povećana tražnja za dobrima doprinese klecanju evropske „države blagostanja” i košmarizaciji američkog sna. Niti je iko pomišljao da će „šačice alternativaca”, kao što je „Vikiliks” izrasti u silu koje strogo poverljive diplomatske prepiske svode na robu široke potrošnje. Kao što se ni u Hladnom ratu nije pretpostavljalo (opet, bar ne javno) da će se ondašnja Jugoslavija, koja je u njemu bila poput „umiljatog jagnjeta koje dve majke sisa”, premetnuti u poprište oružanog razjedinjavanja u vreme objedinjavanja Istoka sa Zapadom.

S takvim iskustvima, niko više nije siguran ni šta uspon Kine donosi drugima i njoj samoj, u donedavno nezamislivoj kombinaciji jednopartijske (komunističke) vlasti i kapitalističkog pluralizma. Ni –da li prevrat u Tunisu može da se reprizira u ostalim arapskim zemljama, po kojima se već šire bune, pa i svugde gde je socijalna neosetljivost vlasti, zaokupljenih samima sobom, dogurala do nepodnošljivosti ili bar do dubokog osporavanja naizgled „večnih” sistema.

Najteže je, izgleda, pronaći novi put. U obraćanju naciji, šef Bele kuće Barak Obama se, kao jedan od najinspirativnijih lidera, pozvao na- prošlost. Savremeni izazov sunarodnika, uporedio je s razdobljem u kome je bivši SSSR, pionirski zakoračio u svemir, lansiranjem satelita „Sputnjik”, što je Amerikance inspirisalo da se, sa uspehom, upuste u trku za osvajanje kosmosa i ovladavanje novim tehnologijama. Ova generacija Amerikanaca, po Obami, sada doživljava reprizu „izazova Sputnjik”, u vidu rivalstva–partnerstva s Kinom koja im ugrožava globalni primat.

Pominjanje svemirske letelice nekadašnjeg ideološkog protivnika, deo hroničara je kritikovao, gotovo kao da je obistinjenje karikaturalnosti „Bele lađe”. Nemamo para ni za ovozemaljske potrebe a kamoli za nebeske avanture,tvrde, ne prihvatajući da je istorija, i tim povodom, može da bude „učiteljica života”.

Bostonski “„Kriščen sajens monitor” je, pak, veću pažnju posvetio onome što je u Obaminom nastupu doživeo kao odstupanje od načela „američke izuzetnosti”. Poručio je, ističe se u uvodniku tog medija, da Amerika sada treba da uči od drugih kako se napreduje, prvi put posle 19.veka kada se ugledala na evropska dostignuća.

Ali, sada nije izvesno ni šta zaista predstavlja napredak,sugeriše književni nobelovac Mario Vargas Ljosa. Prevaljujemo vasionske udaljenosti, internetom smo međusobno povezaniji nego ikad, kloniramo živote, a istovremeno nas nebezbednijim nego ikada čine pretnje nuklearnim ratom, religijski fanatizmi, razaranja prirode i rastući jaz između bogatih i onih koji žive u bedi čak i u najprosperitetnijim gradovima,proizlazi iz predgovora, objavljenom u španskom „Paisu”, za njegovu novu knjigu. Posebno upozorava na opadanje vrednosti kulture i znanja, pred naletom „civilizacije spektakla”, u kojoj zabava postaje važnija od ozbiljnog razmatranja egzistencijalnih pitanja i uvažavanja intelektualnih ostvarenja.

Ako ne pomaže pozivanje na „Sputnjik” još je manja vajda od obistinjenja ironija „Bele lađe”. Preporučljivije je poboljšavanje realnih odnosa,dokazuje reporter „Los Anđeles tajmsa”. Boravak u Evropi ga je, kaže, uverio da je baš takva poželjnost u toku.

Američki turisti, izveštava, više ne dolaze da bi druge poistovećivali sa sobom, već iskazuju povećano zanimanje za tuđe osobenosti, pa su postali i prihvatljiviji za domaćine. Kad bi takav pristup prevladao i u drugim prilikama, bilo bi manje prostora za “neočekivanosti”, u koje spadaju i prigodna podsećanja na „Sputnjika” i „Belu lađu”.