Antisemitska tišina javnosti

Šta je zajedničko Maji Nikolić, Milošu Bojaniću i Džonu Galijanu? Ovo pitanje bi pre samo nedelju dana izazvalo nešto između osmeha i podsmeha, ali danas postoji odgovor na njega – sve troje su, ničim izazvani, imali potrebu da javno izraze svoje emocije (mržnju) prema pripadnicima jevrejskog naroda. Kad je reč o reakcijama, tu prestaje sva sličnost između ovih antisemitskih ispada, budući da je Galijanova izjava izazvala pravi cunami kritika u svetu mode i džet seta. Izvršni direktor „Diora” Sidni Toledano izjavio da je kompanija rešila da otpusti ovog modnog dizajnera zbog „odvratne prirode njegovog ponašanja”. Dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu  Natali Portman sa gnušanjem je odbila da nosi njegovu haljinu prilikom dodele najprestižnije filmske nagrade, iako je to bilo predviđeno ranijim „modnim” scenarijem. Modna ikona Karl Lagerfeld je ocenio da je to „grozan” imidž za modu i da „postoje stvari koje se jednostavno ne rade”.

I Galijana su pojedinci pokušali da opravdaju njegovim ekstravagantnim ponašanjem, ali to su bili izuzeci. I -  nije mu pomoglo ni izvinjenje.

 U Srbiji antisemitski ispad u „rijalitiju” mnogi opravdavaju time što akteri „ne znaju istoriju” umesto da uzmu u zaštitu one prema kojima je usmeren govor mržnje. Nijedna javna ličnost na političkoj, kulturnoj, verskoj i medijskoj javnoj sceni Srbije nije do danas osetila potrebu da komentariše, a kamoli osudi antisemitske izjave izrečene u jednom od najgledanijih rijaliti programa u Srbiji, a Više javno tužilaštvo je tek nakon podizanja medijske prašine pokrenulo istražni postupak protiv Maje Nikolić i Miloša Bojanića, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti u rijalitu programu „Dvor“ koji emituje televizija sa nacionalnom frekvencijom.     

Iza kulisa ove glasne „tišine” nazire se jedno mnogo ozbiljnije pitanje – da li se nedostatak reakcije na ove antisemitske izjave može posmatrati u svetlu teze da smo kao društvo oguglali na govor mržnje, gluposti i primitivizma? Možda reakcija javnosti izostaje i zbog toga što se stiče utisak da se u televizijskom programu može dogoditi i izreći svašta, što će za posledicu imati – ništa!   

Odgovor na pitanje – šta Republička radiodifuzna agencija može da uradi tim povodom, osim brojnih opomena i bezbrojnih upozorenja koje je do sada izrekla, glasi – može da privremeno oduzme dozvolu za emitovanje programa, na nekoliko sati ili na 30 dana. Umesto da to uradi u slučaju televizija koje emituju neprihvatljiv program bar na sat vremena i time pošalju jasnu poruku, RRA kao da je već iskoristila sve instrumente koje ima na raspolaganju sada traži pooštravanje kaznene politike, odnosno dopune Zakona o radiodifuziji na osnovu kojih bi mogla emiterima da neposredno izriče finansijske kazne. Šta još treba da se desi u programu da bi nekoj televiziji bila oduzeta dozvola za emitovanje?