Dečja ljubav i ljubav odraslih

Glavna razlika između deteta i odrasle osobe je u tome što su deca nesposobna za samostalni život i zbog toga zavisna od odraslih, najčešće roditelja, koji o njima brinu. Nasuprot tome je odrasla osoba koja je sposobna za samostalni život u ljudskom društvu. Prema tome,deca su nesamostalna i zavisna od drugih, a odrasli su samostalni i nezavisni od drugih ljudi. Ovakva razlika se odražava i na način na koji deca i odrasli vole i žele da budu voljeni. Koje su razlike između dečje ljubavi i ljubavi odraslih?

Upravo zbog činjenice da zavise od odraslih koji o njima brinu i koji im omogućuju da se zdravo razvijaju, za decu je ljubav potreba. Detetovo preživljavanje, ali i pravilan razvoj povezani su sa trajnim odnosom ljubavi odrasle osobe. Brojni su dokazi da se dete neće psihički i emocionalno, ali ni telesno pravilno razvijati ukoliko ne dobija ljubav neke odrasle osobe. I upravo je ta jedna stvar – ljubav odrasle osobe – ono što čini da ta odrasla osoba na brojne načine stalno zadovoljava veliki broj detetovih potreba.

Kada osoba više nije dete, ona postaje samostalna i u stanju je da sama brine o sebi. U tom slučaju ljubav drugih ljudi – ukoliko je osoba zdrava – nije uslov za njeno preživljavanje. Zato ljubav odraslih ljudi nije zavisnička ljubav kao što je to dečja ljubav. Uprkos tome,ljubav je i odraslim ljudima veoma važna. Iako se bez ljubavi drugih može i živeti i preživeti, ipak je u tom slučaju kvalitet života nizak jer tada osoba gubi sve ono što je zasnovano na ljubavi.

Psihološko odrastanje i emocionalno sazrevanje nije nešto što funkcioniše po principu „sve ili ništa“. Ljudi emocionalno odrastu u jednom aspektu, ali ne odrastu u nekom drugom aspektu. Psihološka teorija koja se zove transakciona analiza govori o tome da svako od nas, bez obzira na to koliko ima godina, u sebi nosi neko svoje dečje „ja”, neko svoje „unutrašnje dete“ tako da se u nekim situacijama ponaša i oseća kao nekada kada je bio dete. To je pogotovo slučaj kada je ljubav u pitanju. Veliki broj odraslih ljudi, pogotovo onih u mlađim godinama,u svom ljubavnom životu odbija da odraste i upravlja se dečjim fantazijama o idealnoj ljubavi koja treba da se desi kada pronađu pravog partnera. Očekivanje da će se kroz idealnu ljubav postići velika životna sreća omogućuje zaljubljivanje, a zaljubljeni postaju zavisni od osobe u koju su se zaljubili jer veruju da je bez nje ideal zauvek izgubljen.

I zato je dobro da zapitamo sebe ukojoj je meri naša predstava o primanju i davanju ljubavi dečja, odnosno predstava odraslih.Na primer, šta nam je važnije –da volimo ili da budemo voljeni?