Dosijei još pod ključem

Srpski pokret obnove je ponovo, po ko zna koji put, pitao više javnost Srbije nego vlast u Srbiji šta je sa zakonom o dosijeima tajnih službi.

Usvajanje zakona o dosijeima tajnih službi i dalje je neizvesno. Predlog tog zakona koji je pre nekoliko godina napravio SPO nalazi se u Vladi Srbije koja bi trebalo da ga predloži skupštini na usvajanje. Sva ministarstva od kojih je zatraženo mišljenje dostavili su svoje primedbe.

Značaj donošenja ovog zakona je svima odavno jasan, ali ne treba očekivati da će on rešiti sve probleme ovog društva, kako se u javnosti već stvorio utisak, od pitanja ko se kako obogatio i s kim je sarađivao, ko je potkazivao komšije i kolege i šta je za to dobijao, pa do konačnog rešenja svih misterija u Srbiji.

Po svemu sudeći ne treba očekivati da će zakon biti usvojen u formi u kojoj ga je SPO predložio, jer ima manjkavosti koje bi mogle da naprave velike probleme u daljem funkcionisanju sistema bezbednosti Srbije.

A najveći problem od svih ne leži u objavljivanju imena saradnika službi već u pitanju koji će dosijei biti otvoreni. Zapravo, već u prvom članu zakona se definiše da bi trebalo da se otvore dosijei civilnih službi bezbednosti. Dosijei vojnih službi se uopšte ne spominju iako su se i one bavile i disidentima i opozicionarima i kriminalcima i tajkunima.

Dodatni problem je što se predloženim zakonom predviđa otvaranje svih dosijea, a ne samo takozvanih unutrašnjih neprijatelja, zapravo političkih protivnika i neistomišljenika. To bi značilo da će se saznati o svim akcijama koje su tajne službe vodile protiv stranih špijuna. To ne bi stvorilo samo probleme na domaćoj sceni već i u međunarodnim odnosima sa mnogim državama. Nije teško zamisliti kako bi reagovala administracija drugih zemalja kada bi saznala da je neki njihov državljanin dostavljao podatke našoj zemlji. Da li bi svi oni doživeli sudbinu francuskog diplomate koji je tadašnjoj SRJ dostavio podatke o ciljevima u to vreme predstojeće intervencije NATO i tako sačuvao život mnogih građana Srbije.

U predloženom zakonu se navodi da bi trebalo da se otvore svi dosijei vođeni do datuma usvajanja zakona. To bi značilo da bi se otvorili i dosijei o mnogim kriminalnim grupama, o kojima BIA trenutno prikuplja podatke. Da li bi u interesu države bilo da recimo mnogi „biznismeni” na poternici sada saznaju šta sve BIA zna o njima?

Zakon o dosijeima jeste sredstvo za uništavanje zlih duhova prošlosti, ali može da bude i sredstvo za izazivanje neželjenih problema u društvu. Zato i jeste razumljiv oprez u njegovom donošenju. Ali ako se pogleda koliko godina taj oprez sprečava otvaranje dosijea onda je više nego očigledno da toliki oprez takođe nanosi štetu društvu.