Досијеи још под кључем

Српски покрет обнове је поново, по ко зна који пут, питао више јавност Србије него власт у Србији шта је са законом о досијеима тајних служби.

Усвајање закона о досијеима тајних служби и даље је неизвесно. Предлог тог закона који је пре неколико година направио СПО налази се у Влади Србије која би требало да га предложи скупштини на усвајање. Сва министарства од којих је затражено мишљење доставили су своје примедбе.

Значај доношења овог закона је свима одавно јасан, али не треба очекивати да ће он решити све проблеме овог друштва, како се у јавности већ створио утисак, од питања ко се како обогатио и с ким је сарађивао, ко је потказивао комшије и колеге и шта је за то добијао, па до коначног решења свих мистерија у Србији.

По свему судећи не треба очекивати да ће закон бити усвојен у форми у којој га је СПО предложио, јер има мањкавости које би могле да направе велике проблеме у даљем функционисању система безбедности Србије.

А највећи проблем од свих не лежи у објављивању имена сарадника служби већ у питању који ће досијеи бити отворени. Заправо, већ у првом члану закона се дефинише да би требало да се отворе досијеи цивилних служби безбедности. Досијеи војних служби се уопште не спомињу иако су се и оне бавиле и дисидентима и опозиционарима и криминалцима и тајкунима.

Додатни проблем је што се предложеним законом предвиђа отварање свих досијеа, а не само такозваних унутрашњих непријатеља, заправо политичких противника и неистомишљеника. То би значило да ће се сазнати о свим акцијама које су тајне службе водиле против страних шпијуна. То не би створило само проблеме на домаћој сцени већ и у међународним односима са многим државама. Није тешко замислити како би реаговала администрација других земаља када би сазнала да је неки њихов држављанин достављао податке нашој земљи. Да ли би сви они доживели судбину француског дипломате који је тадашњој СРЈ доставио податке о циљевима у то време предстојеће интервенције НАТО и тако сачувао живот многих грађана Србије.

У предложеном закону се наводи да би требало да се отворе сви досијеи вођени до датума усвајања закона. То би значило да би се отворили и досијеи о многим криминалним групама, о којима БИА тренутно прикупља податке. Да ли би у интересу државе било да рецимо многи „бизнисмени” на потерници сада сазнају шта све БИА зна о њима?

Закон о досијеима јесте средство за уништавање злих духова прошлости, али може да буде и средство за изазивање нежељених проблема у друштву. Зато и јесте разумљив опрез у његовом доношењу. Али ако се погледа колико година тај опрез спречава отварање досијеа онда је више него очигледно да толики опрез такође наноси штету друштву.