Satira zrači iz svakog portreta

Valjevo – Slavko Krunić (37) je posle Milana Tucovića najmlađi akademski slikar kome je priređena samostalna izložba u prestižnoj Modernoj likovnoj galeriji u Valjevu. Ovaj, inače, vrsni crtač izložio je 41 delo, odnosno portrete rađene u tehnici ulja na platnu od većih, preko srednjih do minijaturnih dimenzija. Radovi su zapravo neka vrsta Krunićeve retrospektive od 2001. kada je završio magistarske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu do danas. Reč je o umetniku fantastičnog slikarstva i uspešnom nastavljaču likovnog pravca Medijale.

Nataša Kristić, istoričarka umetnosti, koja je otvorila minulog vikenda Krunićevu izložbu i potpisala tekst u katalogu koji prati ovaj događaj, navela je nekoliko specifičnosti mladog autora čije radove treba pogledati. Ona smatra da je Krunić jedan od retkih slikara kod nas koji se ograničio na jednu temu, na takozvani koordinirani portret, za koji smatra da je osnova u strukturi svih ostalih likovnih tema. Kao drugu naglašenu osobenost ona ističe satirični osvrt koji zrači ili se izliva iz skoro svakog likovnog portreta. Krunićevi likovi sa ljudima podnadulih obraza, prisutnim devijacijama po celom telu, uvećane glave i očiju, koje često prevazilaze zapreminu lica, jedino se uspešno mogu tumačiti kroz međuodnos: figura–okruženje–naslov.

U razgovoru za naš list, Slavko Krunić nije krio zadovoljstvo, posle nenadanog poziva da izlaže u galeriji u Valjevu, kroz koju su prošla najveća imena fantastike i Medijale sa prostora negdašnje Jugoslavije, Srbije pa i Evrope.

– Ono što takođe uočavaju kritičari, ali i ja sam, jeste da slike, odnosno portrete koje ostavljam iza sebe, idu ispred mene i mnogo su zrelije od nekih mojih ambicija. Kod mojih portreta je interesantno i to što nisam morao da ih definišem, u smislu određenog ili konkretnog lika, čime je dat izbor posmatraču da u njima razazna biografije nečijih familija, pa čak i lične. Istovremeno, težim da moji likovi budu neka vrsta kompenzacije za junake koji nam poduže vreme nedostaju, poput Robina Huda, Pepeljuge i slično, objašnjava Krunić, uz napomenu da portret nije njegovo opredeljenje zasvagda i da već lagano ulazi u nove likovne forme. Kada su u pitanju naši portretisti, izuzetno ceni zapostavljenog Vasu Pomorišca i Milenu Pavlović Barili.

Francuska književnica Elodi Pinel, poželela je, kada je videla Krunićeve slike, da uz svaku sliku napiše kratku priču. Izložba portreta Slavka Krunića u valjevskoj Modernoj likovnoj galeriji biće otvorena do 18. juna.

Budo Novović

-----------------------------------------------------------

Devojka iz Tehne

Nedavno smo otkrili izvesne ostatke biblijskog grada Vavilon na jugu Palestine. Ali je njihova priča malo drugačija od one u Bibliji. Nestali grad Tehna je u desetom veku nove ere imao pod svojim okriljem naprednu civilizaciju, poznatu po svom sistemu učenja stranih jezika. Ali desilo se da je Tehna, koja je činila da se ljudi bolje razumeju, izgubila status koji je imala zbog pohlepe nekih svojih stanovnika. Stanovnici Tehne su hteli da dobiju više novca od stranih studenata i odlučili su da povećaju cene smeštaja i hrane. Prva koja je došla na ovu ideju bila je kćerka jednog kirajdžije (ne znamo njeno ime), poznata po svakakvim prevarama i ogromnoj taštini.Grad je postao jako skup i studenti su prestali da dolaze u njega. Gostioničari su umirali bogati, ali usamljeni i nesrećni. Priča se da je devojka iz Tehne tokom godina zaboravila svoj sopstveni jezik. (Priča Elodi Pinel inspirisana Krunićevom slikom „Devojka iz Tehne”).