Сатира зрачи из сваког портрета

Ваљево – Славко Крунић (37) је после Милана Туцовића најмлађи академски сликар коме је приређена самостална изложба у престижној Модерној ликовној галерији у Ваљеву. Овај, иначе, врсни цртач изложио је 41 дело, односно портрете рађене у техници уља на платну од већих, преко средњих до минијатурних димензија. Радови су заправо нека врста Крунићеве ретроспективе од 2001. када је завршио магистарске студије на Факултету ликовних уметности у Београду до данас. Реч је о уметнику фантастичног сликарства и успешном настављачу ликовног правца Медијале.

Наташа Кристић, историчарка уметности, која је отворила минулог викенда Крунићеву изложбу и потписала текст у каталогу који прати овај догађај, навела је неколико специфичности младог аутора чије радове треба погледати. Она сматра да је Крунић један од ретких сликара код нас који се ограничио на једну тему, на такозвани координирани портрет, за који сматра да је основа у структури свих осталих ликовних тема. Као другу наглашену особеност она истиче сатирични осврт који зрачи или се излива из скоро сваког ликовног портрета. Крунићеви ликови са људима поднадулих образа, присутним девијацијама по целом телу, увећане главе и очију, које често превазилазе запремину лица, једино се успешно могу тумачити кроз међуоднос: фигура–окружење–наслов.

У разговору за наш лист, Славко Крунић није крио задовољство, после ненаданог позива да излаже у галерији у Ваљеву, кроз коју су прошла највећа имена фантастике и Медијале са простора негдашње Југославије, Србије па и Европе.

– Оно што такође уочавају критичари, али и ја сам, јесте да слике, односно портрете које остављам иза себе, иду испред мене и много су зрелије од неких мојих амбиција. Код мојих портрета је интересантно и то што нисам морао да их дефинишем, у смислу одређеног или конкретног лика, чиме је дат избор посматрачу да у њима разазна биографије нечијих фамилија, па чак и личне. Истовремено, тежим да моји ликови буду нека врста компензације за јунаке који нам подуже време недостају, попут Робина Худа, Пепељуге и слично, објашњава Крунић, уз напомену да портрет није његово опредељење засвагда и да већ лагано улази у нове ликовне форме. Када су у питању наши портретисти, изузетно цени запостављеног Васу Поморишца и Милену Павловић Барили.

Француска књижевница Елоди Пинел, пожелела је, када је видела Крунићеве слике, да уз сваку слику напише кратку причу. Изложба портрета Славка Крунића у ваљевској Модерној ликовној галерији биће отворена до 18. јуна.

Будо Нововић

-----------------------------------------------------------

Девојка из Техне

Недавно смо открили извесне остатке библијског града Вавилон на југу Палестине. Али је њихова прича мало другачија од оне у Библији. Нестали град Техна је у десетом веку нове ере имао под својим окриљем напредну цивилизацију, познату по свом систему учења страних језика. Али десило се да је Техна, која је чинила да се људи боље разумеју, изгубила статус који је имала због похлепе неких својих становника. Становници Техне су хтели да добију више новца од страних студената и одлучили су да повећају цене смештаја и хране. Прва која је дошла на ову идеју била је кћерка једног кирајџије (не знамо њено име), позната по свакаквим преварама и огромној таштини.Град је постао јако скуп и студенти су престали да долазе у њега. Гостионичари су умирали богати, али усамљени и несрећни. Прича се да је девојка из Техне током година заборавила свој сопствени језик. (Прича Елоди Пинел инспирисана Крунићевом сликом „Девојка из Техне”).