Čija Evropa

A gde smo mi? Tako je glasilo retoričko pitanje sa jučerašnje prve strane "Politike", postavljeno povodom pedesetog rođendana projekta koji je do danas ujedinio 27 zemalja Starog kontinenta. Juče se u "Njujork tajmsu" nešto slično pitao i proslavljeni poljski disident Adam Mihnjik, urednik varšavske "Gazete viborča".

Njegovi su zaključci prilično neprijatni za poljske uši. Mihnjik kaže da Poljskom danas vladaju stranke koje gledaju, i kreću se, unatrag. Jedan vladajući političar nedavno je u parlamentu hvalio diktature Antonija Salazara u Portugalu i Franciska Franka u Španiji. Jedna je grupa poslanika vladajuće koalicije zatražila od parlamenta da održi molitvu za kišu, a druga je predlagala da parlament glasanjem postavi Isusa Hrista za kralja Poljske. Najnovija loša ideja ljudi koji vode Poljsku, veli Mihnjik, jeste lustracija. Reč je o predlogu da 700.000 ljudi bude prisiljeno da se izjasni da li su u periodu između 1944. i 1990. sarađivali sa tajnom policijom. Zaposleni u pravosuđu, članovi upravnih odbora, bankovni službenici, istraživači u društvenim naukama i novinari morali bi da kažu jesu li bili kolaboracionisti, a oni koji odbiju izgubili bi deset godina pravo da rade u svojoj oblasti.

Mihnjik je žestoki protivnik takve "lustracije" koja, po njemu, podrazumeva da su, u zemlji u kojoj je vladala laž, jedino tajne službe u svoje anale zapisivale istinu. Mnogi Poljaci  najavljuju da im neće pasti na pamet da se podvrgavaju ovoj ponižavajućoj proceduri koja ih podseća na zakletve lojalnosti komunistima u vreme vanrednog stanja.

U Berlinskoj deklaraciji koju su lideri evropskih država juče usvojili piše da je neprirodna podela Evrope okončana zahvaljujući snažnoj želji za slobodom ljudi centralne i istočne Evrope. Mihnjik, međutim, nema milosti ni za lidere drugih država "poslejaltske Evrope". Navodi da je u Mađarskoj premijer priznao da je njegova vlada "lagala dan i noć", dok mu je opozicija uzvratila da je "komunistička svinja". Na delu je "osveta gubitnika nad pobednicima u tranziciji", zaključuje Mihnjik.

A gde smo mi? Od pada Slobodana Miloševića, u Srbiji su na snazi različite koalicije demokratskih stranaka. Zemlja je još daleko od članstva u EU, a srpska manjina na Kosmetu nije bezbedna ni pod zaštitom NATO vojnika. Vašington i Brisel se dogovaraju da demokratskim liderima oduzmu ono što su Miloševiću garantovali: suverenitet i teritorijalni integritet. Je li onda čudo što populizam praznih obećanja i ovde osvaja nove glasače?