Srbija rizična za ruske diplomate

Novinska agencija Beta prenela je u vest u kojoj stoji da je Vlada Ruske Federacije uvrstila Srbiju s Kosovom u spisak država s, takozvanom, složenom društveno-političkom situacijom. Zbog toga će, kaže se u informaciji čiji se izvor ne navodi, ruske diplomate koji rade na teritoriji naše zemlje ubuduće imati plate veće za 20 odsto i – beneficirani radni staž.

Malo je reći da je Betina informacija izazvala zbunjenost u Beogradu. Jer, odlukom Moskve, Srbija je svrstana u istu ravan s Gruzijom, Abhazijom, Gvatemalom, Izraelom, Iranom, Severnom Korejom, Sudanom, Tadžikistanom i Čadom. Ono što najviše zbunjuje je objašnjenje po kojem je reč o zemljama u kojima postoji „eksplozivna društveno-politička situacija kao rezultat neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva, rasta kriminaliteta”.

Proverili smo, inicijativu za povišenje plate i redefinisanje radnog staža službenicima koji rade u zemljama u kojima svakodnevni posao zahteva, u najmanju ruku, posebnu pažnju i posebno angažovanje, daje Ministarstvo inostranih poslova RF. Pomenuta inicijativa se uobličava na osnovu informacija koje ambasade svakodnevno dobijaju s terena. U slučaju Srbije to se, svakako, odnosi i na Kosovo, kao najdelikatniji deo srpskog prostora za rad diplomatskih službenika. Konačnu odluku po ovom pitanju, naravno, donosi Vlada.

A da je Betina vest izazvala ne malu zabunu u srpskoj javnosti svedoči, pre svega, reakcija Centra za evropske studije iz Beograda, koji postavlja pitanje: šta to Rusija zna što Srbija, EU, SAD i NATO ne znaju, i šta se podrazumeva pod „eksplozivnom društveno-političkom situacijom”.

Pravo mesto za sva objašnjenja u vezi sa ovom informacijom svakako je ambasada Ruske Federacije u Beogradu. Ali, kako nam je juče saopšteno iz kabineta ambasadora Aleksandra Konuzina, vest koju je prenela Beta mogla bi se pokazati i kao preuranjena. Naime, pomenuto povećanje plata ruskom diplomatskom osoblju u Beogradu, za sada, ne sleduje, kratko nam je saopšteno u Službi protokola. Za bilo kakva dalja objašnjenja, prema rečima predstavnika ambasade, trenutno – nema mesta.

U potrazi za pravim uzrokom stavljanja Srbije na listu zemalja sa „otežanim uslovima rada”, obratili smo se i ruskim predstavnicima štampe koji rade u Beogradu. Kako nam je rekao Nikolaj Sokolov, dopisnik agencije RIA Novosti, ovakva praksa nije neuobičajena i primenjuje se u svim zemljama s kojima Ruska Federacija održava diplomatske odnose. Po njegovim rečima, Srbija je i do sada spadala u zemlje u kojima se od diplomatskog osoblja zahteva „posebno angažovanje”, ali svakako nije spadala u kategoriju koja obezbeđuje za petinu veće plate od onih koje dobijaju službenici koji rade na „mirnim terenima”.

Da je odluka o svrstavanju diplomata koji žive i rade u Srbiji isključivo stvar ruske diplomatske službe i da se ne odnosi na ostale ruske građane angažovane na poslovima van domovine potvrdio nam je i Aleksandar Beljčenko, dopisnik i politički analitičar nedeljnika „Tribuna”, glasila kompanije „Gasprom”. Kako navodi Beljčenko, novinari „Tribune” koji rade u inostranstvu prilagođavaju se situaciji na terenu i, u tom smislu, nikakva posebna kategorizacija među njima ne postoji. Ipak, treba imati u vidu da sve ovo važi za zemlje za koje vanredne odluke nisu ni neophodne, objašnjava on.

Da li će ruski diplomatski službenici angažovani u Srbiji, zaista, dobiti veće plate nema nekog posebnog značaja. Ipak, ukoliko je tačnainformacija o svrstavanju naše zemlje u kategoriju država sa „složenom društveno-političkom situacijom”, i to svega nekoliko dana posle održavanja Strategijske vojne konferencije partnera NATO u Beogradu, pa još i u predizbornoj godini, mnogo šta dobija poseban značaj.

Slobodan Samardžija

-----------------------------------------------------------

Kosovo i socijalne tenzije faktori rizika

Politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava za „Politiku” da je većina zapadnih zemalja, od Evropske unije do Kanade i SAD, već odavno klasifikovala Srbiju u grupu zemalja s povišenim rizikom. „Zapravo, mnoge od njih nisu nas nikada ni deklasifikovale iz te grupe, od ratnih 1990-ih naovamo, pa smo tako i ostali u toj zoni”, navodi Anđelković.

Rizik objektivno kod nas jeste povećan, jer Rusija tretira Kosovo kao deo Srbije i pokrajina jeste faktor moguće nestabilnosti, pa Rusija ima potpuno prirodan razlog da tretira našu zemlju kao zonu povećanog rizika, dodaje ovaj analitičar. „Zapadne zemlje koje Kosovo ne tretiraju kao deo Srbije tu vrstu izgovora nemaju, pa ipak se kod njih povećanje plate za službovanje u Srbiji kreće od 15 do 25 odsto, u zavisnosti od zemlje do zemlje. Ako posmatramo Kosovo kao deo Srbije, onda smo mi i te kako uporedivi s Gruzijom, Iranom, Izraelom, Tadžikistanom i ostalima. Jer, ne može Rusija, kao zemlja koja priznaje integritet Srbije, da izdvoji Kosovo i da kaže da njihove diplomate koje rade u pokrajini imaju veće plate nego one u Beogradu. Jedan od kriterijuma povišenog rizika je i siromaštvo jer postoji mogućnost da dođe do socijalnih turbulencija, pa bismo i iz tog ugla mogli da se svrstamo u kategoriju rizičnih zemalja”, kaže Anđelković.

B. B.