Lov na čuvare tajni

Cinična krilatica, po kojoj mrtva usta ne odaju tajne, svrstana je ovih dana u red najčešće korišćenih. Sa svih strana Evrope, od Londona do Sofije i Bukurešta, pristižu vesti o smrtnim slučajevima bivših i sadašnjih agenata i špijuna –  čuvara prioritetnih službenih tajni, odnosno detalja o ilegalnim obaveštajnim praksama.

Početkom nedelje kontinent je obišla vest o pokušaju ubistva nekadašnjeg visokog oficira ruske obaveštajne službe FSB, Aleksandra Litvinenka, u Londonu. Minulog vikenda, sa višednevnim zakašnjenjem, u Sofiji je saopšteno da je državni arhivar Božidar Dojčev izvršio samoubistvo – iz privatnih razloga. Dojčev je, međutim, bio šef arhiva tamošnje obaveštajne službe, čuvar kompromitujućih podataka o danas najuticajnijim političarima u Bugarskoj.

U Beču je citirana poverljiva izjava državnog tužioca iz Milana Amanda Spataroa, koji istražuje ilegalne aktivnosti CIA u Italiji: "Među italijanskim saradnicima CIA jedini je bezbedan bivši drugi čovek italijanske vojnoobaveštajne službe SISMI Nikola Polari, optužen za saradnju sa agentima CIA... Dugo je citiran u javnosti, pa bi svaki pokušaj ugrožavanja njegove bezbednosti bio okvalifikovan kao pokušaj ućutkivanja."

Statistika smrti

Izveštaji o (pretpostavljenim) obračunima u miljeu tajne i podozrenja mobilisali su zapadne poznavaoce materije i prakse. Oformili su provizornu statistiku ubistava i takozvanih samoubistava, čije su žrtve bili obaveštajni stručnjaci. Istaknuti su slučajevi u koje su prevashodno bili umešani istočni agenti. Prisutne su i spekulacije, međutim, da bi akcije širih razmera mogle da budu organizovane i na zapadu.

Kako su italijanski izvori istakli u nezvaničnim razgovorima, a njihove kolege u Berlinu, Minhenu i Beču potvrdile, na listi "nestabilnih čuvara obaveštajnih tajni", sa zapadne tačke gledišta, jesu evropski obaveštajci, saučesnici u ilegalnim akcijama CIA u Evropi. Na istoku, opet, najugroženiji su čuvari arhiva i zagovarači planirane lustracije.

Tri bugarska imena mogla bi da posluže kao putokaz kroz lavirint obaveštajnog pakla. Pomenuti Božidar Dojčev izvršio je samoubistvo sopstvenim pištoljem. "Pucao je sebi u glavu", saopštili su istražni organi, ističući da je Dojčev od pre nekoliko meseci bio suočen sa privatnim problemima. Navodno je patio i od teškog oblika depresije.

Dojčev je od 1991. godine bio direktor arhiva nacionalne službe bezbednosti, a kao takvom mu je poverena na čuvanje arhivska građa koja se ticala aktivnosti direktorata za obaveštajnu aktivnost u inostranstvu – njegovi ključevi su otvarali trezore u kojima bi trebalo da se nalaze podaci o atentatu na papu Jovana Pavla II 1981. godine, kao i podaci o ubistvu bugarskog disidenta Georgija Markova, ubijenog u Londonu otrovnom iglom, skrivenom u kišobranu.

Lanac slučajnosti

Da li je Dojčev odbio da uništi poverljive dokumente pre otvaranja arhiva za javnost, kako to njegovi poznavaoci i kritičari u Sofiji tvrde? Komentator "Njujork tajmsa" Metju Brunvaser doveo je Dojčevo samoubistvo u vezu sa dva prethodna smrtna slučaja među bivšim bugarskim visokim obaveštajcima, zagovarača otvaranja arhiva i bespoštedne lustracije: na dan 13. oktobra, u rodnom mestašcu Karnobat, samoubistvo je počinio bivši ministar unutrašnjih poslova Bugarske Ljubomir Načev. Dva dana pre toga, suicidu je podlegao i direktor specijalne divizije u Generalnom direktoratu za borbu protiv organizovanog kriminala.

Verodostojnost pretpostavki američkog novinara ne bi trebalo dovoditi u pitanje. U berlinskoj centrali nemačke obaveštajne službe BND se kaže da nije prikupljao samo informacije zarad objavljivanja na novinskim stranicama.

Bečki izvori dodaju da ne bi trebalo sumnjati u povezanost "nesrećnih slučajeva" u Bugarskoj i trovanja prebeglog ruskog agenta Aleksandra Litvinenka – navodno je deo poverljivih informacija o aktivnostima ruskih, pre toga sovjetskih obaveštajaca dobijao upravo iz Sofije.