Grad po glavi i po džepu

Grad je ponovo ojadio Srbiju. Šteta će se proceniti, ali se već sada sa sigurnošću može reći da je ogromna. Stradali voćnjaci, povrtnjaci, usevi, krovovi kuća, dalekovodi, automobili, a bilo je i povređenih ljudi. Stručnjaci kažu da će štetu od ovogodišnje nepogode voćari u nekim krajevima trpeti i u naredne dve godine.

Kad god se ovakva nepogoda desi, krene bujica pitanja. Pre svega – da li je bilo moguće gradonosne oblake razbiti, ili ih učiniti bar manje pogubnim sa ovogodišnji rod?

I ova sezona odbrane od grada počela je traljavo. Još početkom juna se znalo da su je protivgradne stanice, kojima od ove godine upravlja Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije,dočekale sa nedovoljno raketa.

Neke su, posledejstvovanja tih dana, ostale bez „municije”, a svaka je na početku sezone na lageru trebalo da ima bar 15 projektila. PredragMarić, načelnikSektoraMUP-aSrbijezavanrednesituacije, rekao je 8. juna da je za hitnu nabavku raketa vlada odobrila 100 miliona dinara i da se za nekoliko dana očekuje početak distribucije.

Svi bi želeli da verujemo načelniku nadležnog sektora MUP-a da je u petak uveče protivgradna odbrana ispaljivala rakete u svim delovima Srbije zahvaćenim nevremenom. Kao što ne bi hteli da sumnjamo u njegovu tvrdnju da je ovoga puta zaista „priroda bila jača”,

isto tako ne treba sumnjati i da su stručnjaci u pravu kada kažu da postojeći sistemprotivgradneodbraneuSrbijismanjujeučestalostgradaza 20 odsto, dokje njen učinakuzemljamaEvropskeunije 50 odsto. Protivgradneraketeisistemradarskihstanicazameteorološkoosmatranjeje jedinisistemkojiseuSrbijikoristizaodbranuodgrada. Naša zemlja je jedina na svetu kojaprotivgradnuzaštitufinansiraupotpunostiizbudžetasaprosečno10 milionaevragodišnje.

Države se od grada brane na desetak načina. Upućeni kažu da univerzalnogrešenjazaprotivgradnuzaštitunema, nitićegabiti., ali ni potpune zaštite od ove nepogode. To ne znači da Srbija od grada ne može imati bolju zaštitu od postojeće.

Prema studiji Svetske banke, učešće privrednih sektora zavisnih od vremenskih uslova u bruto nacionalnom dohotku Srbije se u periodu od 2000. do 2004. godine kretalo od 42 odsto do 43,8 odsto. U 2005. je ono dostiglo 47,18 odsto, a ekonomski gubici od vremenskih nepogoda i grada u toj godini bili su oko 86 miliona evra.

Iako svežijih podataka nema, i navedeni dovoljno ubedljivo govore da u efikasnu odbranu od grada, ali i od suše, ranog prolećnog mraza, rečnih bujica i drugih vremenskih nepogoda, vredi ulagati.

Ponajpre treba koristiti ono što je na dohvat ruke i u svetu uobičajeno – osiguranje. U Srbiji je osiguranomanjeod 10 odstoukupnihobradivihpovršina, iakodržavapokriva 40 odstopremijeosiguranja, anekeopštineizsvojihbudžetaizdvajajujoštoliko.

Ovom (ne)prilikom nas je grad udario i po glavi i po džepu. I od toga može biti neke vajde.