UN ili NATO

HOĆE LI KOSMET BITI I POSLEDNjA LjUTA RANA EVROPE koju navodno treba da zatvori NATO svojim produženim prisustvom na Balkanu? Ili onaj ko smatra da je pobedio u hladnom ratu veruje da mu je sada sve dozvoljeno? To, po svemu sudeći, najviše zavisi od Rusije, jer ako SAD nastave vojno prilaženje ruskim granicama Moskva će samo potvrditi svoju poziciju istorijskog neprijatelja NATO-a. Naime, godinama se govorilo "da NATO postoji kako bi držao Nemce pod kontrolom, Amerikance u Evropi, a Ruse na distanci". Posle rata protiv Jugoslavije 1999. godine nova misija NATO-a je "da obuzda Balkan, da zadrži Amerikance u Evropi i da odobrovolji Ruse".

Od kraja hladnog rata planeri NATO-a pokušavali su da definišu nove zadatke saveza i Balkan se skoro sam nametnuo kao dobar teren za nešto što nije samo konceptualna misija. Dakle, NATO je ponudio, ili nametnuo Balkanu svoj proizvod: mirovne misije i bezbednost. No, taj proizvod danas ne može da se uspešno ponudi, nametne, ili proda velikim silama kao što su Rusija, Kina i Indija, njihovim saveznicima, ili državama udaljenim od Evrope. Znači postoji nesklad retorike lidera NATO-a i realističkih opcija, pri čemu je jedina konkretna primena nove koncepcije starog saveza izvršena na Balkanu.

NATO je otvoreno podržao nezavisnost Kosmeta, "nadgledanu", ili "nenadgledanu" i nije toliko važno. Za Srbiju bi to mogla da bude problematična promena geopolitičke ravnoteže u regionu, a za stanovnike uže Srbije verovatno i nova dilema oko emotivne, i ne samo emotivne, vezanosti za atlantske integracije. Oni sa Zapada koji se rugaju istoriji očito se ne sećaju da su se pravna doktrina nacionalnog suvereniteta i princip nemešanja, uzgred budi rečeno, zajemčeni Poveljom UN, pojavili na kraju katastrofalnog tridesetogodišnjeg rata ne bi li sprečili da se ponove haranja iz 17. veka, kada je oko 40 odsto stanovništva centralne Evrope umrlo zbog konkurentskih verzija univerzalne istine. Kada se jednom proširi doktrina univerzalne intervencije i nametanje konkurentnih istina, rizikujemo da uđemo u svet razuzdane vrline. Jer, šta je drugo "nametanje nadgledane nezavisnosti Kosova", kako reče Havijer Solana, nego nametanje konkurentnih istina.

Pitanje Kosmeta biće, dakle, pravi test da se vidi ko je kome podređen. Ako je NATO još uvek podređen UN, njegove preambiciozne poteze kočiće rusko-kineski veto. Ako NATO nastavi da sam određuje univerzalnu legitimnost naići će na otpor većine ostalog sveta. Dakle, Kosmet će pokazati hoće li sednica Saveta bezbednosti UN početi sa podnaslovom: "Sponzor je..."

TEHERAN KORISTI NEKONVENCIONALNE METODE da bi testirao svoju političku i vojnu strategiju prema Vašingtonu. Zarobljavanje britanskih mornara u vodama Persijskog zaliva samo je nastavak rata nerava i pipanje pulsa Evrope i njene lojalnosti prema Londonu. Velika Britanija se za sada uzdržava od vojne akcije oslobađanja mornara, jer je ona, zapravo, i nemoguća kada je Iran u pitanju. Naime, Britanci se verovatno dobro sećaju američkog fijaska sa pokušajem oslobađanja zarobljenih talaca u američkoj ambasadi u Teheranu pre skoro 27 godina. Ali, ni London ni Vašington javno se ne odriču vojne opcije. Posebno Vašington tu vrstu mogućnosti, kada se i pojavi u medijima u kontekstu iranskog nuklearnog  programa, nikada ne demantuje previše oštro. Zašto?

Zato što je i pretnja silom element diplomatije i zato što Džordž Buš zna da najnekorisniji potez koji jedan državnik može da napravi jeste da protivniku stavi do znanja šta nije spreman da uradi: to može duboko da uzdrma moć vršenja političkog pritiska koji ima za cilj ostvarenje svojih interesa bez pribegavanja sili...