Telefonski razgovor

Otišli smo u beli svet da se borimo za opstanak i našli se nenadano u situaciji da moramo da učimo jezik naroda zemlje u kojoj živimo. Ima nas koji se u tome bolje ili lošije snalazimo a neki su jezik zemlje domaćina i usavršili do perfekcije.

Sve češće se dešava da se naši ljudi sretnu i da počnu razgovor na našem jeziku a negde oko polovine se prebace, to jest prešaltaju na jezik zemlje domaćina. Tako je to i u Salcburgu, u kojem i ja živim.

Meni nije problem ni nemački a ni naš jezik ali mi se isto to dešava. Počnem na našem jeziku, a onda mi u jednom trenutku jednostavno nemože da padne na pamet kako se to nešto kod nas kaže pa ni sam ne primetim kako prebacim na nemački jezik.

Sledeći razgovor je, priznajem, izmišljen ali iako fikcija, prilično je realan i može da se uzme za primer jedne tipične komunikacije među našim ljudima u svetu. Toga ima u Americi, Španiji, Francuskoj i svugde gde ima naših ljudi. Dok sam ovo pisao, zamislio sam jednu benzinsku pumpu koja se nalazi u Salcburgu, na raskršću Sankt-Julien-Štrase i Rajnerštrase a koja pripada svetskom koncernu zvanom Šel. Ovako bi mogao da izgleda taj razgovor:

- Halo.....ko je......aaaaa ti si Mile.......šta ima........ma dobro sam, evo sedim na taknšteli......ma da kod Šela.......šta ti treba?......getriba ti kaput?......koji model?.......a es klase.....znam, znam bre, ma rekao sam ti da je to loše, nije Mercedes više vas es ajnmal var.......ma da, previše elektronike štekt to trin. Pa neznam.....morao bi da pogledam......da, da znam ga vrlo dobro, to je onaj kerl što ti je sredio za pikerl.......jeste......ma čovek zna svoj poso brate a i naš je čovek nije ko ovi Švabe......ma da pitaću ga ali znaš da je još ovu vohe na urlaubu. Videću u ponedeljak ako dođe a ako ne onda je nekste montag sigurno da. Najbolje rufenuj me u ponedeljak na moju mitagspauze an.

Da, da.......ako se ne javim glajh onda se strpi jer mi šef get um pa moram da pazim, vast e kako je lestig......ma da.......on jednostavno gibt niht nah i stalno mi je za ferzama. E.......da, da.....dobro, nego......ja, ja.....o kej......e......čekaj da te fragenujem nešto......jesi ti bio sa nama na onom štrasen festu na Milnu......da ono kad je Joca pao sa radla kad mu je onaj frajer otvorio vrata od auta......da, ja......znaš da je izvuko lovu od ferziherunga......tri hiljade bre......kako čega, pa evrića burazere......moš da misliš.......ma izmuvo ih sa onim ferbandom oko vrata......pa da, doktori kažu es gibt niht ali on samo tut ma ve, pa tut ma ve.....opasno ih izmuvo.....da, da sada ode na urlaub sa flugcojgom.......ma kajne anung gde ali ode.......da, da, opasan mangup.........spasilo ga što je murija bila tu na licu mesta pa su mu oni morali da lajstenuju hilfe dok nije stigo retung........ma da malo bilo gužve ali su opet bili cimlih šnel.......ma ovde ti to sve ide gut i šnel, nije ko kod nas u Begišu da otegneš papke dok ti stigne retung......

Da, da i ako si još imo peh da te lupi neki budžolino onda si ga baš rikno načisto......ma da, ne pomaže ti više ni ve-me-a.....jeste burazere.....ma da,.......ma da,........šta, pa zar i on na krankenštandu......ma nije moguće......šta mu je sada.......opet blau.....a ti Jugo radi ko te sa oproštenjem.......ma da.....ma znam, moraš, nema ti druge......za nas nema krankenštanda ni sekunde, odmah fligenuješ ko Flaj-Niki......ma da,.....e dobro dobro......rufenuj me onda u montag kada budem na mitagspauze an pa ću da ga fragenujem ako se vratio sa urlauba......ma on to sigurno visenuje, hundert pro, vast e......ajde onda ćao i budi mi gezund.....ćao......firti....okej!