Nadrljaće sudski pozivar

Folk-pevačica Svetlana Ražnatović nalazi se u zatvoru, doduše kućnom. Milioni njenih poklonika znaju njenu adresu, tačnije gde se ta velelepna kuća, njen „zatvor”, nalazi. Obožavaoci i vrapci znaju ali sud ne zna. Ko ne zna, kuća je u Ulici Ljutice Bogdana, kraj beogradske „Marakane”.

Svetlana nosi elektronsku nanožnicukoju su joj stavili službenici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije. Oni je iz centra nadgledaju i paze na njeno kretanje. Rade to 24 sata dnevno. Svakoga sekunda tačno znaju gde se nalazi Svetlana Ražnatović.

U svemu tome nema ničeg spornog. E sad počinje sporno: prekjuče se nijepojavila na sudu po tužbi za nasilničko ponašanje. Nije, rečeno je, uredno pozvana. Mediji su brujali da 19. jula Ceca stiže u Palatu pravde, fotoreporteri su čekali, svi sve znali, osim nje!

Suđenje je odloženo za 24. novembar, za duboku jesen. I to nešto govori. Sporno je i to što nije zakazano za, naprimer, sutra.

Portparolka Prvog osnovnog suda rekla je da su pozivi na to suđenje Ražnatovićki upućivani nekoliko puta, i to poštom i prekosudskog pozivara. Ona je dodala da je jedan od poziva, neko primio i potpisao, ali da se ne zna ko je to bio, jer je nečitak potpis. Portparolka nije mogla da objasni kako je moguće da neko ko je u kućnom zatvoru ne primi sudski poziv.

Za krivično delo nasilničkog ponašanja zaprećena je kazna do pet godina zatvora. Za nepojavljivanje na sudu gotovo da nema sankcije. Sudija jedino može da odredi,ako se okrivljeni ne pojavi nekoliko puta, uz uslov da je primio poziv (a sud priznaje da ga folk-diva nije primila ili pak ima nečitak potpis) prinudno privođenje. Kada bi sankcijeza neodazivanje bilerigoroznije, ne bi se pozvani olako odnosili i ne bi sud bio ovako bolećiv.

Zimus je, ko se seća, odloženo suđenje Urošu Mišiću, jer iz zatvora gde je izdržavao kaznu zbog napada na žandarma, nije doveden u sud. Poziv se „zagubio” na relaciji sud–uprava zatvora–zatvor.

Ministarstvo pravde je doduše zatražilo da se hitno preispita šta se sve desilo oko poziva Ražnatovićki, „jer javnost opravdano sumnja”.

Statistika odlaganja suđenja preti da postane opasna„kancerogena” pojava srpskog pravosuđa.

Stotine načina i trikova postoje da se prolongira ruka pravde – od najprostijeg, da vas poštar ili pozivar ne „ulovi”, preko toga da se traženi iznenada razboleo, pa do toga da advokat ima još jedno suđenje u isto vreme ili je na godišnjem odmoru…

Sudije su nemoćne u takvim slučajevima jer im „meki” propisi vežu ruke. A nekima od njih i odgovara da ne žure s poslom.

Uz sve neregulisane međusobne odnose državnih institucija ne preostaje ništa drugo nego da se kaže da je reč bruka dovoljna da opiše stanje.

Druge države su taj „tumor”rešile tako da optužene saslušavaju i u mobilnom bolničkom krevetu, uz priključenu bocu infuzije, u invalidskim kolicima, linkovima iz bolnica…

Kod nas uvek bude kriv pozivar ili portir.