Muzej iz Prijepolja među evropskom elitom

Prijepolje – Naš najmlađi i najmanji muzej došao je u izuzetnu priliku da postane evropski muzej godine. Reč je o muzeju iz Prijepolja, pravom biseru naše muzejske delatnosti, koji je, u strahovitoj konkurenciji ustanova ove vrste iz vodećih metropola Evrope, ušao u najuži izbor za to prestižno zvanje.

One koji bolje poznaju rad prijepoljskog muzeja, osnovanog pre tačno dve decenije, ova kandidatura ne iznenađuje.Zdanje nasred stare čaršije, u čije uređenje je minulih godina država iz NIP-a uložila oko 50 miliona dinara, opremljeno je po najvišim svetskim standardima: s centralnom klimatizacijom, galerijama obezbeđenim senzorima, potpuno izolovano od vlage, s modernim muzejskim depoom pod zemljom, letnjom kulturnom scenom sa lapidarijumom, sa vrednom stalnom postavkom o karijeri slavnog košarkaša Vlade Divca...

Projekti ovog muzeja takođe su za poštovanje: višedecenijski poduhvat obnove pravoslavnih svetinja u Polimlju nazvan „Na svetim vodama Lima”(obnovljeni srednjovekovni manastiri Davidovica, Kumanica i drugi hramovi, spomenici), obnova islamskih spomenika kulture (Jusovića kula, zaštita najstarijeg Kurana u Polimlju starog 400 godina i drugo), niz vrednih likovnih programa (postavljene izložbe Šumanovića, Nadežde Petrović, Lubarde i druge) u Prijepolju i u svetu (Bern, Korzika), izgrađen ugled muzeja stvaralaštva, znanja i entuzijazma.

Direktor prijepoljskog muzeja je Slavoljub Bato Pušica, istoričar umetnosti, već punih 18 godina od 20, koliko muzej postoji. Gle, čuda, čovek nije član nijedne stranke, a odoleva promenama vlasti u Prijepolju, pri čemu se nikad ne postavlja pitanje njegovog reizbora, stalno je na terenu (ovih dana smo ga zatekli na obnovi fresaka starih 730 godina u manastiru Davidovica) i nosilac je svih projekata muzeja u kome je samo pet zaposlenih.

– Istakli smo se po uspostavljanju kontakata među muzejima iz država regiona. Još pre sedam godina prvi put je Zemaljski muzej iz Sarajeva, velikom izložbom kod nas postavljenom, došao u Srbiju. Prvi put su, pre nekoliko godina, predstavnici IKOM-a (muzejskih nacionalnih komiteta) iz Hrvatske i BiH došli u Prijepolje. To je u Evropi pozdravljeno kao primer kako treba sarađivati na Balkanu, to je ta društvena uloga prijepoljskog muzeja koji se izdigao iznad politike –kaže Pušica.

Sagovornik „Politike” je, inače, predsednik IKOM-a za Srbiju, poznat u muzejskim krugovima i kod nas i u Evropi. Pročula se delatnost Prijepoljaca, pa je prošle godine usledila i kandidatura ove ustanove za evropski muzej godine.

– Kolege iz Hrvatske, koji su uticajni u muzejskim organizacijama u Evropi, predložile su da mi budemo kandidati. Onda je iza tog predloga stala i dr Mila Popović-Živančević, direktorka Centralnog instituta za konzervaciju Srbije, potpisala kandidaturu, koja je otišla Muzejskom evropskom forumu, čije je sedište u Liverpulu. Iz tog foruma su nam najpre tražili da ih ukratko upoznamo šta radimo, pa su posle zahtevne procedure javili da smo ušli u uži izborni krug za evropski muzej godine i da ispunjavamo tražene uslove. I to ubedljivo najmanji i najmlađi među velikim evropskim muzejima, iz ubedljivo najmanjeg grada. To je prvi put da jedan muzej iz Srbije konkuriše za najveću evropsku muzejsku nagradu i da ispuni uslove, što je priznanje i nama i celoj našoj muzejskoj struci – napominje direktor Pušica, dodajući da se, bez obzira na konačan ishod izbora, već oseća kao pobednik.

A do konačne odluke, koja se objavljuje početkom naredne godine, valja u muzeju u Prijepolju dočekati žiri iz Liverpula. Dolaze sudije 10. oktobra, na završnu proveru vrednosti ovog kandidata, čime potvrđuju da na Prijepoljce najozbiljnije računaju.