Putinova Rusija

Kada je 31. decembra 1999, tada već umorni, prvi predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin u novogodišnjem televizijskom obraćanju naciji obznanio da se povlači i da svu vlast predaje u ruke premijeru Vladimiru Putinu, svet je bio zatečen. Kada je pre nekoliko dana aktuelni šef ruske države Dmitrij Medvedev najavio da će i on predsedničko žezlo prepustiti opet – premijeru – Putinu, iznenađenja nije bilo.

Ako je na razmeđu milenijuma potez Jeljcina bio potez očajnika, ono što se u petak dogodilo na kongresu Jedinstvene Rusije logična je i promišljena (Medvedevljeva) epizoda u politici najveće države na svetu. A ta politika traje već bezmalo 12 godina i, kako stvari stoje, trajaće i narednih 12. Kada se sve sabere, ispada da Putin ima priliku da zemlju vodi pune 24 godine! Carski, reklo bi se.

Vladimir Vladimirovič (1952) do sada je prošao sve stepenice ruske vlasti. I javne i tajne. Školovanje u Sankt Peterburgu pod mentorstvom profesora i kasnijeg gradonačelnika „severne prestonice“ Anatolija Sopčaka, kao i višegodišnje službovanje u KGB-u, stvorili su od njega – istinskog državotvorca. A takvi su danas u svetu retki.

Pod Putinovim rukovodstvom najveća zemlja na svetu je, za nešto više od decenije, prešla put od potonulog carstva do vodeće svetske sile. Kada je prvi put postao predsednik, plata državnog službenika jedva da je dostizala 50 američkih dolara. Samo godinu dana kasnije bila je četvorostruko viša. Danas prosečna primanja u Moskvi dostižu pristojnih 1.000 evra. Ne čudi stoga što Rusi u ovog čoveka imaju neograničeno poverenje.

Pod njegovom komandom zemlja se politički i teritorijalno stabilizovala, kriminal je drastično obuzdan, poreska politika usklađena sa brzo rastućom ekonomijom... U ovom procesu Putin je tajkunima dozvolio da se razmahnu taman onoliko koliko je to u interesu države, obezbedivši sebi imidž čoveka kojeg ne valja imati za protivnika. To su na svojoj koži najbolje osetili nekada najbogatiji čovek Rusije, a sadašnji sužanj, Mihail Hodorkovski i mlađani milijarder Mihail Prohorov, čiji su se politički snovi pre neki dan takođe rasprsli kao mehur od sapunice.

Na međunarodnom planu postigao je ključnu stvar: na Zapadu danas zaziru od Rusije. To ne znači da ne žele sa njom da posluju. Naprotiv, kao energetska supersila Rusija je nezaobilazan partner za celu Evropu, veliki deo Azije, Afrike... Ali to partnerstvo sada ima daleko višu cenu i, što je najvažnije, mnogi su spremni da je plate.

Objektivno, kada u proleće naredne godine Vladimir Putin ponovo stupi u Kremlj, u šta malo ko sumnja a mnogi bi se složili i da odande nikada nije ni odlazio, ništa se dramatično neće desiti. Samo će neke stvari dobiti pravi oblik.

Jer, Rusija je bila, i ostala – Putinova.