Ulaže se samo u velike izložbe

Muzeji u Srbiji finansiraju se najviše iz sredstava osnivača – gradova i republike, potom iz sopstvenih prihoda (prodaja ulaznica, suvenira, kataloga, knjiga, pružanje stručnih i tehničkih usluga) a neznatno iz alternativnih izvora, kao što su privatni sektor, sponzorstva, nadnacionalne organizacije, fondacije. Kako je potvrđeno na tribini koja je na ovu temu održana u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, upravo poslednjipomenuti vid finansiranja u svetu je sve popularniji, sa jedne strane,jer državni fondovi postaju nedovoljni,a sa druge,jer je društveno odgovorno poslovanje zakonski propisano i jer se ovakvo ponašanje stimuliše znatnimporeskim olakšicama za privrednike koji ulažu u kulturu.

U našoj zemlji ni jedno ni drugo nije slučaj, iako dobrih primera saradnje kulturnih institucija i komercijalnog sektora ima. Sponzorstva i donacije koristi samo sedam ustanova, odnosno 35 odstomuzeja, a njihova zastupljenost u ukupnim budžetima kreće se od jedan do tri odsto. Činjenica da sponzori obično ulažu samo u „blokbaster” izložbe, jer njih prati veliki publicitet a da gotovo i ne postoji interesovanje za ulaganje u osnovne delatnosti, kao što su prikupljanje, zaštita i konzervacija umetničkih dela, muzejima dodatno ograničava prostor za delovanje, o čemu su govorili Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda,i Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja u glavnog gradu.

– Naš muzej je skoro od osnivanja u velikom problemu prevashodno zato što nema svoju zgradu, pa smo i sa tog aspekta nevidljivi i neatraktivni. Pokušavali smo i uspevali da uspostavimo dobar kontakt sa sponzorima na pojedinačnim projektima, gde bih istakla „Grand kafu”, koja je finansijski pomogla program „Na kafi kod kneginje Ljubice”. Međutim, ono što bi nama i većini drugih muzeja zaista pomoglo, bilo bi dugoročno sponzorstvo za osnovne delatnosti, kao što ga imaju naše sportske reprezentacije i klubovi. Ali, za tako nešto mi očito nismo dovoljno zanimljivi – dodala je Danica Jovović Prodanović.

Ukazujući na mogućnosti koje EU kroz program „Kultura 2007 – 2013” nudi budžetskim ustanovama kulture u Srbiji a koje nisu dovoljno iskorišćene, Mirjana Šakić, iz sektora za komunikacije Erste banke u Srbiji, koja daje primer aktivne društveno odgovorne kompanije, istakla je da je komercijalni sektor veoma zainteresovan za ulaganja u kulturu.

– U banci imamo trogodišnju strategiju poslovanja, koja podrazumeva ulaganja u ustanove kulture. Pored toga, mi ih stimulišemo da promene navike u poslovanju i da se okrenu poslovnom sektoru. Jedan od uspelih projekata bila jesaradnja sa Muzejom savremene umetnosti, kada smo 2008. pomogli organizovanje izložbe „Kontakt”. Naš interes nije finansijski, već želimo da podstaknemo razvoj cele zajednice, bez kojeg ninaša kompanija ne može da bude uspešna. Poreske olakšice svakako bi podstakle naš veći angažman na ovom polju–zaključila je Mirjana Šakić.

M. Dimitrijević