Proboj ka EU

Evropska unija je odškrinula vrata Srbiji više nego što se, barem poslednjih dana, očekivalo. Pomenuvši – uz preporuku da se dodeli status kandidata– i pregovore, ona je tim plusom zapravo odvezala ruke Evropskom savetu. Pa, savet, eventualno, može, već u decembru, ili nešto kasnije, Srbiji da okači ne samo kandidatski „bedž”, jer „zemlja ide u dobrom pravcu”, već i da odredi datum za početak pregovora o članstvu u EU.

Iako bi taj potez, doduše, bio neuobičajen za dosadašnju praksu dvadesetsedmorice ne bi predstavljao presedan. Oni su to već uradili u slučaju Grčke, kada su, naravno iz političkih razloga, 1976. godine, sa ovom zemljom započeli pregovore, bez „zelenog svetla” komisije. Nešto se slično dogodilo i sa Slovačkom, 1999.

Takva mogućnost za nas, naravno, još je u domenu teorije.

Sudeći po oceni komisije da je napravljen iskorak u evropskim reformama u praktično svim porama društva, ali da nije dovoljno učinjeno u dijalogu Beograd–Priština, do 9. decembra, kada će Evropski savet odlučivati o predlogu EK, ostaju dva meseca Srbiji da pokuša da napravi „proboj” u tom dijalogu, tako da njime budu zadovoljne sve države članice, jer je za dodelu statusa kandidata i za otvaranje pregovora neophodno da budu jednoglasne. Ukoliko bi se dogodio baš takav scenario, Srbiji bi se, potom, otvaralo jedno po jedno od 35 postojećih poglavlja, kroz koje bi se ona usaglašavala sa evropskim standardima. Doduše, i tada bi mogla biti zaustavljena najmanje 70 puta do članstva.

Ali, da li je „proboj” uopšte moguć do kraja godine? Nemačka i Francuska, prema upućenim izvorima „Politike”, usaglašavaju svoje stavove u pogledu odnosa Beograda i Prištine. A, bez volje „velikih” Srbija teško da može da se nada neophodnoj sveopštoj podršci u ovom telu kojem su predsednici država i vlada i predsednik Evropske komisije.

Ako se stave po strani suštinski razlozi s kojima istupa Srbija, mora se reći da će čak i politički laici posumnjati u to da se do kraja godine, u vreme kada teče predizborna kampanja, mogu očekivati neki suštinski koraci u vezi sa tim razgovorima, kakvi su od letos traženi iz EU.

Dobro je, stoga, što EK pri pominjanju pregovora nije rekla da će se mogućnosti otvaranja pregovora vratiti pri sastavljanju narednog godišnjeg izveštaja o napretku. To bi onda moglo da znači i ovo: sve i da se ništa dobro ne dogodi u decembru za Srbiju i savet ne odobri datum za priključenje, EK bi mogla da se vrati na temu otvaranja pregovora i da „mehanizam” ranije aktivira, recimo, u prvoj polovini sledeće godine. Za takav potez se, naravno, očekuju pomaci „na terenu”.

Ukoliko bi, međutim, sve to izostalo, valjalo bi se setiti činjenice da Makedonija u statusu kandidata čeka pregovore još od 2005. godine. A da li će srpske vlasti na tom primeru imati utehu ili upozorenje, umnogome zavisi i od njih samih.