Predizborni „reket”

Da li ste čuli za omiljeni hobi srpskih političara? Ne, nije reč o tome da čak i najobičniji kiosk svečano otvaraju u predizborno vreme. Ni o tome da u pohodu za glasove obilaze i štale. Niti o tome da obećavaju akcije, evre, jeftin hleb, šećer, ulje... Reč je o rešenosti da se istera pravda i isprave sve krive Drine. Doduše, samo u predizbornoj kampanji.

Zahvaljujući tome, saznali smo da trgovci u Srbiji „reketiraju” mala i srednja preduzeća. Prolomi se „vest” i preneše je gotovo svi mediji. Veliki trgovinski lanci naplaćuju proizvođačima ulaz na police. Do epohalnog otkrića došli smo zahvaljujući razgovoru potpredsednice vlade Verice Kalanović i to sa, ni manje ni više, nego privrednicima iz njenog rodnog Trstenika. Potpredsednica vlade za privredu i regionalni razvoj iz Ujedinjenih regiona Srbije došla je do velikog otkrića u tom malom mestu i obavestila javnost o tome da postoji nešto što se zove ulistavanje. Da se naplaćuje 300 evra po proizvodu, odnosno da je to „reket”, koji mali proizvođači moraju da plate trgovcima da bi svoj proizvod postavili na njihov raf.

Gle čuda, to saznajemo sasvim slučajno, baš u predizborno vreme, a to traje duže od decenije. Znaju to gotovo svi članovi aktuelne i svih prethodnih vlada. Javna je tajna da svaki trgovinski lanac naplaćuje ulazak na police. I to nije ništa novo. Ako negde hoćeš da uđeš moraš i da platiš. Hoćeš gore, hoćeš dole, hoćeš izdvojeno mesto, sve to različito košta. Čitava tehnologija uzimanja para.

Ali zašto niko nije, usred mandata vlade, pomenuo ove probleme koje mala i srednja preduzeća imaju u odnosima sa velikim trgovinskim lancima. Jer ona zaista papreno naplaćuju ulistavanje. Jedan domaći proizvođač kozmetike podigao je pre nekoliko godina kredit da bi platio ulazak na police nekoliko velikih lanaca. Još ga vraća banci.

Zašto na visinu ulistavanja niko, pa ni čelnici URS-a, koji su se sada oglasili, nije upozorio pre samo nekoliko meseci, dok je najbogatiji Srbin držao naš najveći trgovinski lanac...

Kalanovićkin predizborni trgovački „reket” proradio je tek sada, kada se kampanja polako zahuktava, a sve druge priče polako postaju potrošene.

Tako su i drugima u ovo predizborno vreme zanimljivi trgovci. Tadićeva večera za predstavnike „Deleza” takođe je prostrujala kroz medije. (Pre)velike nade se polažu u novog vlasnika „Maksija”. Očekuje se da uredi odnos sa dobavljačima i primora konkurenciju da učini isto. Nadamo se snižavanju marži i da ćemo konačno znati šta i koliko plaćamo...

A zapravo nam ništa od toga i nije potrebno. Ni „reket”, ni večere. Dovoljno je samo da se država skloni u stranu i da ne smeta. Da omogući i drugim velikim trgovcima da uđu na naše tržište i da više niko nikada ne sprečava konkurenciju da dođe.

Da li će tako i biti, videćemo posle narednih izbora. A možda nas na to podsete tek u nekoj predizbornoj kampanji 2016. godine.