Pucanje od zdravlja ili stresa

Da zdravlje nije važno ne bismo ga u pretprazničnim danima svakom poželeli u izobilju, tim pre što su upravo ovih dana stigli i rezultati projekta Istraživanja zdravlja stanovništva u Srbiji u 2006. godini.

Tako smo saznali da, bar kad je reč o pušenju, više nismo najgori u Evropi. Naš muškarac više ne "puši kao Turčin", sada smo na sredini lestvice pušača evropskog društva. Ukupan broj pušača je smanjen za 5,2 odsto u odnosu na 2000. godinu. Sve je više građana koji pušenje shvataju kao hazard po zdravlje, mada pušenje nije ušlo u prva tri rizična faktora ponašanja koja vode zdravstvenim problemima.

Srbi, kad je reč o najvažnijim uzrocima obolevanja, u čak 73,8 odsto slučajeva ističu stres, pa teške životne uslove i pogrešnu ishranu. Na stres se najviše žale ljudi između 35. i 54. godine života.

Menjaju se i naše navike u ishrani, za šta smo dobili kolektivnu pohvalu: jedemo mnogo više i povrća i voća, a na tradicionalnu srpsku trpezu su stigli i crni, raženi i ostale vrste "zdravog" hleba, mada je to i dalje prilično skromno u svetskim i evropskim razmerama – samo 15 odsto stanovnika im daje prednost u odnosu na klasičan "beli".

Da li nas je potresao podatak da naša deca ne doručkuju, odnosno da tek četvrto dete ima redovan doručak, ručak i večeru, da svakoga dana, u 75 odsto slučajeva, sede pred televizorom i kompjuterom, da su batalili sport i da svakodnevno i preko svake mere gutaju slatkiše i piju slatka, bezalkoholna pića? Ili smo to već slutili i sami? Ni alkoholna pića mladima nisu nepoznat teren – klinci su rekli da ih kupuju u samoposluzi, restoranu, kafiću, pa onda nije čudno što povremeno pije svaka treća mlada osoba u uzrastu os 15 do 19 godina.

Po ovoj statistici, zdravstvo nacije je bolje u poslednjih šest godina: mnogo više građana ima svog izabranog lekara, više je zadovoljnih nego nezadovoljnih, tri četvrtine lekova se dobija na recept... Ipak, iz istraživanja ne može da se zaključi da "pucamo od zdravlja": čak 47,2 odsto odraslih ima visok krvni pritisak, broj gojaznih raste, skloni smo seksualno rizičnom ponašanju i nekorišćenju prezervativa. Najtužnije je što pomaka nema tamo gde su nam potrebni samo voda, sapun i malo šampona. Svaki četvrti stanovnik ne pere redovno ruke, a jedva polovina nacije smatra da je potrebno tuširati se svakodnevno. Uvrh glave tri puta nedeljno, izgleda, za mnoge je sasvim dovoljno...

Svaka je statistika, podsećamo, kao bikini – otkriva puno, ali neretko ono najvažnije i sakrije. Statističari koji su obišli 6.150 domaćinstava nosili su listu precizno sročenih pitanja, a odgovori na njih su dali jednu sliku stanja zdravlja i blagostanja nacije. Postoje i druga istraživanja.