Hoće li se zbog Ustava ratovati

Iako je „napunio” tek pet leta, Ustav Srbije odavno je predmet kritike jednog dela stručne javnosti i političkih partija koji ga smatraju kočnicom za brže evropske integracije Srbije. Lider Srpskog pokreta obnove otišao je i korak dalje. Prema njegovoj oceni, Ustav ne samo da je loš već nas svojom preambulom gura u rat. U ovom uvodnom delu najvišeg pravnog akta, koji najviše smeta Draškoviću, podsetimo, kaže se da, „polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deoteritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”.

Stručnjaci za ustavno pravo su saglasni da Draškovićeva ocena ne stoji. Uz opasku da su ovakve izjave izraz naknadne pameti, jer je to trebalo govoriti u vreme kada je Ustav donošen 2006. godine, Slobodan Vučetić, bivši sudija Ustavnog suda, kaže da mnoge odredbe ovog akta, a ne samo preambula, mogu da budu predmet kritike s punim pravom.

„To nije nikakav poziv na rat. Naravno da zbog ovakve preambule neće doći ni do kakvog rata na Kosovu, bar ne od strane Srbije. Posle tragičnog iskustva s bombardovanjem 1999. godine nerealno je očekivati da Srbija može zbog bilo čega ući u neki ratni okršaj. Zato je ovo što priča Drašković čista politička priča”, ocenjuje Vučetić.

On, međutim, ocenjuje da će ipak biti neke vrste rata povodom Ustava, ali rata na unutrašnjem planu između stranaka različitih političkih orijentacija i to će, uveren je, biti veoma izraženo u izbornoj kampanji.

Profesor ustavnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu dr Ratko Marković koji, kako kaže, i sam ima mnogo zamerki na Ustav, pre svega jer mnoge formulacije nisu dobre ni u pravnom ni u jezičkom smislu, slaže se s Vučetićem da naš Ustav ne poziva na rat.

„Preambula ne sadrži ništa više od onoga što već ne postoji u normativnom delu Ustava, a u njemu se kaže da Srbija ima dve autonomne pokrajine. U preambuli se Kosovo potencira zbog vremena u kome je Ustav donet jer još nije bilo rešeno pitanje KiM saglasno Rezoluciji 1244. Zbog toga je naglašeno da rešenje ne može ići u tom smeru da KiM bude van sastava Srbije, bilo u sastavu neke druge države bilo kao nezavisna država”, objašnjava dr Marković i dodaje da je stoga preambula puka konstatacija da je u okviru svojih granica republika Srbija država.

Za Slobodana Vučetića mnogo problematičnije od same preambule, koja je politička deklaracija, kako kaže, jesu neke odredbe Ustava.

„Preambula je očigledno bez potrebe izuzetno prenaglašena i suviše obavezujuća. Međutim, mnogo više u užem pravnom smislu obavezuje odredba o zakletvi predsednika republike, član 114, u kojoj se kaže da je obavezan da se bori za očuvanje teritorijalnog suvereniteta Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju kao njen deo. U tom smislu treba posmatrati i borbu predsednika da poštuje Ustav i da se, s druge strane, maksimalno izbori za zaštitu Srba i njihovih prava na Kosovu”, objašnjava Vučetić.

Dr Marković smatra da se prilikom donošenja Ustava 2006. godine težilo zadovoljavanju različitih političkih interesa te da zato mnoge formulacije nisu dobre ni u pravnom ni u jezičkom smislu.

„Ustav bi trebalo doterati tako što bi formulacije bile više pravničke i u duhu našeg jezika. A što se tiče sadržine, to je uvek izraz volje političke većine, pre svega državno uređenje i organizacija teritorijalne vlasti”, objašnjava dr Marković.

Na pitanje da li slične preambule imaju i druge države s teritorijalnim problemima, Vučetić kaže da nije reč o uobičajenoj preambuli. Prema njegovim rečima obično se u uvodnim delovima ustava ističe slobodarska i demokratska tradicija određene države ili naroda, ukazuje na istorijsku, demokratsku tradiciju i na principe kojima će se rukovoditi ta država.

Dr Marković podseća da je Irska sve donedavno u ustavu imala odredbu koja je govorila da se država Irska prostire na celom ostrvu Irska i da obuhvata i Severnu Irsku koja je u sastavu UK Velike Britanije. SR Nemačka je, takođe, do ujedinjenja imala odredbu da je država na celoj teritoriji Nemačke, istočne i zapadne, odnosno DR i SR Nemačke. U istoriji ustavnosti je, kako kaže, bilo bilo slučajeva da se u ustavima za svoju teritoriju proglašava i deo teritorije koji nije pod njihovom suverenom vlašću.

-----------------------------------------------------------

Promena ustava (ni)je komplikovana

Predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina poslanika Skupštine Srbije, predsednik Republike, Vlada ili najmanje 150.000 birača, piše u najvišem pravnom aktu. Da bi predlog bio prihvaćen za njega mora da glasa dve trećine od ukupnog broja poslanika, a ako ne bude većine isti predlog ne može da bude na dnevnom redu u narednih godinu dana.

Ukoliko u Skupštini  dobije potreban broj glasova parlament je dužan da akt o promeni ustava stavi na referendum radi potvrđivanja i to u slučaju da se promena ustava odnosi na preambulu, načela ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu ustava. Promena ustava je usvojena ako je za  nju na referendumu glasala većina izašlih birača. U svim ostalim slučajevima nije neophodno referendumsko izjašnjavanje.