Amnestija za državu

Dobili smo zakon kakav smo godinama tražili.

Ovom rečenicom  je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, počeo svoje učešće u raspravi o radnoj verziji budućeg zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.

Na zakon, koji treba da reši našu besparicu, najveću boljku srpske privrede, čekalo se godinama, a još duže na navedenu rečenicu predstavnika nekog od udruženja privrednika.

Ljudi iz poslovne zajednice odavno ukazuju da pravog dijaloga sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti nije bilo više od decenije. Ako se i razgovaralo, bilo je to tek reda radi. Vlast je terala po svome. Kao lekar koji bi napamet propisivao terapiju, ne pitajući bolesnika šta ga boli.

A da je bilo pravog međusobnog uvažavanja i razgovora, Srbija bi se odavno vratila u svoju bogatiju prošlost iz 1989. kada je počeo sunovrat u provaliju iz koje se presporo izvlačimo. Podsećanja radi, danas je industrijska proizvodnja na 47 odsto od nivoa dostignutog te godine. Bruto domaći proizvod je te godine dostigao oko 71 odsto.

Predloženi tekst zakona orokovimaizmirenjanovčanihobaveza Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koji će, ako sve bude išlo kako se očekuje, propisati da se od početka aprila potraživanje mora naplatiti do 60 dana, možda nije idealan. Jedan uslov je ispunio – kratak je. Ima samo 13 članova. Kako se čulo, nadležno ministarstvo je spremno da usvoji predloge koji bi doprineli njegovom poboljšanju.

Kad bude usvojen u parlamentu, privredi se ostavlja još 60 dana da se pripremi za početak njegove primene. Ima i onih koji misle da je taj rok predug za naše prilike, mada će u EU svođenje plaćanja na 30 dana, važiti od početka 2013. Sa zakonom je, dakle, sve kako se najavljivalo. Pa i visina kazni koja ne može biti manja od 100.000 dinara.

Problem je, međutim, u tome što izgleda da je ovaj zakon – jednosmeran. Reguliše odnose i preti kaznama samo preduzećima iz realnog i javnog sektora, izuzimajući državu, njene i organe teritorijalne autonomije, grada i lokalne samouprave. A upravo su i oni kasnili s plaćanjem dospelih obaveza zbog kojih je privreda trpela. Na ovu opasku predstavnika privrede, pravnici odgovaraju, u najkraćem – država, po Ustavu, ne može da kažnjava samu sebe.

Tako država, opštine i gradovi neće plaćati kaznu od pet do 20 odsto od iznosa neizmirene novčane obaveze. Ustav, dakle, amnestira državu od kazne za neplaćene račune u zakonom određenom roku, pravničko je objašnjenje, ali ne i ministra finansija ili nekog gradonačelnika od globe predviđene članom 9. budućeg zakona. Kao odgovorna lica u državi, opštinama i gradovima, oni će biti kažnjeni novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ako na vreme ne isplate neki posao ili uzetu robu.

Da li će zaprećena kazna biti dovoljan garant da će država voditi uravnoteženu budžetsku politiku i kontrolisati prilive i odlive – ostaje da se vidi.