Nemci zaboravljaju Aušvic

Petina mladih Nemacaprvi put je minulog petka čulo istinu o koncentracionim logorima, pokazuje reprezentativna studija urađena za nedeljnik „Štern“ i dnevnik „Zidojče cajtung“.

Uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta (u Nemačkojje toDan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma), istraživači su ustanovilida 21 odsto mladih Nemaca, mlađih od trideset godina, ne zna za pojam Aušvic. Reč je o generacijama školovanim posle ujedinjenja dve Nemačke.

Na osnovu rezultata ove studije i nekoliko prethodnih analiza, dolazi se do tri zaključka. Prvo, Nemačka svesno zaboravlja nemile događaje na koje prošlostopominje – čaktrećina upitanika svih starosnih dobanije bila kadra da odgovori na pitanje u kojoj se zemlji Aušvic nalazi. Drugo, bezmalo polovina populacije (44 odsto), smatra da bi epohu Trećeg rajha i sve strahote iz tog perioda trebalo jednom za svagda predati zaboravu.Treće, dve trećine Nemaca (65 odsto) smatra da zločini počinjeni podzastavom nacionalsocijalizma ne namećumoralnu odgovornost današnjim generacijama.

Rezultati ispitivanja javnog mnjenjadobijaju još više na značaju ako se posmatraju u svetlu rastuće popularnosti ekstremne desnice, ne samo u Nemačkoj, već i širom Evrope. To se pre svega odnosi na države koje su bile na strani nacista:na Austriju, Mađarsku i Italiju, ali i one zemlje koje su trgovale sa Trećim rajhom, poput Švajcarske. Stranke ultradesničara, pre svega (neo)nacističkih opredeljenja, dobijaju na popularnosti i u državama koje su bile žrtve nacističke čizme – u Danskoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj...

Nemačka (još) nema moćnog političkog predstavnika, stranku koja bi postala ozbiljan takmac političkim partijama demokratskog opredeljenja. Nacional-demokratska partija (NPD) opstaje od izbora do izbora na ivici cenzusa za ulazak u Bundestag. Zbog dokazane povezanosti sa nedavno razotkrivenim neonacističkim „podzemljem“ u Bundestagu se raspravlja o izricanju zabrane rada. Ipak, Nemačka i bez (neo)nacističke partije vodilje uživa neslavni primat u okruženju– raspolaže razgranatom „bazom“ potencijalnih sledbenika i birača.

Na vanrednom zasedanju Bundestaga, u Berlinu, povodom Dana sećanja na žrtve nacionalsocijalizma, predsedniku Kristijanu Vulfu, kancelarki Angeli Merkel i poslanicima obratio se doajen književnih kritičara Nemačke Marsel Rajh-Ranicki, koji je preživeo Varšavski geto. U govoru je naglasio postojanje statistički utvrđene „latentne naklonosti“ petine Nemaca prema antisemitizmu. Ipak, Rajh-Ranicki vidi neuporedivo veći problem: „Ovde stasaju nove generacije koje nisu u dovoljnoj meri obaveštene o strahotama koje je nacističko ludilo povuklo za sobom.“

Prostom računicom dolazi se do saznanja da je reč o generacijama mladih ljudi koji su vaspitavani posle ujedinjenja dve Nemačke.

„Nameće li se zaključak da smo od ujedinjenja zapostavili obavezu da nikada ne zaboravimo šta se jednom desilo? Koračamo li, ponovo, stazama zla“, zapitao se komentator hamburškog nedeljnika „Cajt“.

Kritičarisu skloniji tezi da su u Nemačkoj planski stvarani preduslovi za takozvano vraćanje poljuljanog samopouzdanja naciji. Po svršetku Drugog svetskog rata, a na ivici hladnog rata, saveznici, Amerikanci i Britanci, oformili su, kako se navodi, „odbrambene strukture u Nemačkoj koje bi se suprotstavile sovjetskim osvajačima”.

Britanskom MI-6 prepušteno je da regrutuje esesovske veterane u takozvane ćelije otpora u ilegali. Centar planom predviđene demokratske gerile bio je u Alpima: granice jezgra otpora poklapale su se sa zamišljenom Hitlerovom alpskom tvrđavom, na tromeđi Austrije, nemačke autonomne pokrajine Bavarske i Švajcarske.

„Bilo nam je izričito zabranjeno da proveravamo identitete takozvanih otporaša, čak i kada smo pouzdano znali da je rečo ratnim zločincima“, zabeležio je u memoarima posleratni pukovnik austrijske alpske žandarmerijeFridrih Tara, jedan od retkih pripadnika austrijskog pokreta otpora u ratu.

Strategija saveznika išla je tako daleko da su vitalne službe državne bezbednosti i Savezne kriminalističke uprave (BKA) predate u ruke – bivših nacista. Rezultati takve odbrambene orijentacije su poznati: desetine hiljada ozloglašenih nacista, među njima više od četiri hiljade ratnih zločinaca, nekažnjeno je doživelo duboku starost u Nemačkoj i u Austriji.

Britanska MI-6 podržala je i finansirala sredinom šezdesetih godina prošlog veka osnivanje legalne neonacističke stranke NPD o čijoj se zabrani danas raspravlja u Bundestagu.

Pažljivom studijom (polu)tajne podrške saveznika novim strukturama vlasti u Nemačkoj i „praštanja grehova“ nacistima, postaje vidljivo prisustvo nadriteza o većem zlu – o onom koje dolazi iz levog spektra političke koncentracije. U skladu sa tim konceptom, upravo u Nemačkoj pokrenuta je prva posleratna hajka na intelektualce i javne radnike u zapadnoj Evropi – slična hajci na „levičare“ u SAD u eri Makartija. Bilo je to 1971. godine, posle stišavanja studentskih nemira koji su zbog političke nepodobnostiproglašeni – levičarskom zaverom: hiljade naučnika, školskih profesora, državnih službenika otpušteno je iz službe.

Upravo ti studentski nemiri, nastali u Zapadnoj Nemačkoj 1967. godine, da bi se potom proširili svetom i prerasli u kasniji pokret šezdesetosmaša – pokrenula je paravojna milicija Zapadnog Berlina, oformljena iz kadra bivših esesovaca i pripadnika Vermahta.

Nedeljnik „Špigl“ podgrejao je minule nedelje staru aferu – ubistvo studenta Onesorga 1966. godine, na demonstracijama protiv šaha Reze Pahlavija – koje se smatra inicijalnom kapislom izbijanja studentskih nereda. Prema novim dokumentima, student nije usmrćen iz nehata, već je bilo reči o planiranom ubistvu. Ključni dokazi su potom uništeni, a rezultati obdukcije falsifikovani.

Primereni epilog priče o širenju (neo)nacizma u Nemačkoj svakako bi bila najnovija politička afera: komisija Bundestaga je utvrdila da su Ustavobranitelji zanemarili nadzor neonacističkog podzemlja zbog nedostatka personala: umesto da tragaju za teroristima koji su ubijali nedužne migrante širom Nemačke, mobilisali su raspoložive snage da bi nadzirali stranke opozicije, pre svega Levicu Oskara Lafontena, nekadašnjeg ministra Nemačke i predsedavajućeg tada vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD).

----------------------------------------------

Ekstremna desnica u taktu valcera

Predvodnici ultradesničarskih stranaka Evrope stavili su uoči minulog vikenda jasno do znanja kako bi trebalo da izgleda politika koju obećavaju biračima. Dok se svet sećao žrtava holokausta, a s njime i svih strahota koje je doneo nacizam, lideri evropskih ultradesničara plesali su uz zvuke valcera na Bečkom dvoru – samo stotinak metara udaljeni od Spomenika palom vojniku, mesta na kome je održana centralna austrijska komemoracija.

Na balu ultradesno orijentisanih studentskih korporacija, u svečanim salama bečkog dvorca Hofburg, plesalo je kompletno rukovodstvo Slobodarske partije (FPO) nekada najpoznatijeg „legalnog“ ultradesničara Austrije i Evrope Jerga Hajdera – većina njih u prošlosti osuđivana zbog širenja neonacizma. Njihovi gosti bili su lideri stranaka ekstremno desne orijentacije, koji, nažalost, slave izborne uspehe širom kontinenta.

U ime francuske desnice, balu je prisustvovala Marin le Pen, šefica stranke Nacionalnog fronta i kćerka njenog osnivača Žan-Mari le Pena. Prisutnima je obećala da će uskoro, s još više elana i mogućnosti, doprineti preobražaju Evrope u Savez otadžbinskih država – sve u skladu s doktrinom Slobodarskog pokreta Evrope, saveza ekstremno desnih, populističkih i nacionalističkihstranaka Evrope.

Reč „uskoro“ Marin le Pen shvaćena je kao najava značajnijeg uspeha na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj. Njen optimizam temelji se na predizbornim analizama. Empiričari su ustanovili da je, po popularnosti, stala uz rame francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju... Reč „uskoro“ motiviše i ostale političke lidere među zvanicama bečkog bala. Gosti iz alpske konfederacije, predstavnici Švajcarske narodnjačke partije, već su u dva mandata najjača stranka zemlje – osvojili su više glasova nego dve donedavno vodeće stranke zajedno – socijaldemokrati i demohrišćani. Danski predstavnici su tek prošle jeseni prešli u opoziciju. Švedski demokrati su „jezičak na vagi“ u parlamentu u Stokholmu...

Svi oni ostvaruju (i slave) izborne uspehe zahvaljujući velikodušnoj finansijskoj pomoći ruskih finansijera bliskih Jedinstvenoj Rusiji, stranci ruskog premijera i predsedničkog kanidata Vladimira Putina.

„Ponavlja li se istorija, hrani li neko besnog psa, sve u iluziji da se neće otrgnuti sa lanca“, zapitao se nemački književnik Ginter Gras pre desetak godina, kada su neonacisti u Nemačkoj počeli organizovano da uzdižu glave.

Odgovor je usledio višestruko. Tek nedavno, poslanici Zelenih u Bundestagu su pokrenuli raspravu na temu da li kratkovide intervencije velikih sila daju krila (neo)nacizmu...

Sadašnji vođa austrijske stranke slobodara Hajnc Kristijan Štrahe održao je govor studentima i gostima iz inostranstva, na otvaranju bala u Hofburgu. Pri tom je naglasio da je dužnost svih patriota da spreče širenje „devetog greha“ (po nacističkoj kritici doktrine Frankfurtske škole o dijalektici prevaspitavanja).

„Svenemačko mora imati na umu da smisao života nije u uživanju već u ispunjenju istorijske dužnosti“, rekao je Štrahe.

Na koju je dužnost mislio – nije objasnio.