Kanada, divna i strašna

Oduvek sam sanjao o odlasku iz Beograda/Srbije. Nemačka mi je bila opsesija. Međutim "nije mi se dalo". Vukao sam loše poteze. Za Kanadu sam samo čuo, a evo već 17 godina sam u njoj. Bez obzira na sve, to je država koja je napravljena da se ostane. I ako ste prilagodljivi, uživaćete u njoj i njenim čarima.

Zašto smatram da je najbolja? Kao prvo to je država emigranata. Nemčka je možda bolja. Ali zasigurno samo za Nemce. Drugo, ovde koliko stvarno date od sebe (ne koliko vam se čini), dobićete nazad. Oni koji su se vratili ili, još gore, i dalje žive ovde nezadovoljni, nisu mogli ili ne umeju to da prihvate. Osnovno je da se uklopite u njihova pravila igre. A ona su veoma očigledna. Smatram da ovde improvizacija ima samo u džezu. Sve je striktno definisano, tako da jedino ostaje "take it, or leave it". Da li je to dobro ili loše, mislim da takva diskusija zahteva daleko obrazovanije i mudrije ljude od mene da prosude. Meni se, za sada, dopada.

Naravno, kao i u životu, sve ima drugu stranu medalje. Kanada ume da bude itekako stroga prema neobuzdanima i nedisciplinovanima. Možda brutalnija od njene ionako surove zime. Mnogi od nas su došli misleći da oni nemaju pojma ko smo mi i koliko smo vešti. Velika greška! Znaju oni ponekad mnogo bolje od nas ko smo u stvari i kakvi smo. Samo se prave da ne primećuju. Svi smo stravično monitorisani i, na osnovu toga, dosta predvidivi. Tako da svaki pokušaj koji ne ide u pravcu koji oni žele, je "unapred osuđen na propast". Sportskim rečnikom rečeno - njihov teren, njihova publika i, ako zatreba, njihove sudije.

Kada život teče uobičajeno, sve je lepo i krasno. Međutim ako se ogrešite o njihova pravila, mehanizam za disciplinovanje je zastrašujući. Svakako da ima načina da se to "zastrašujuće" bitno umanji. Ali se plaća! A da bi se platilo, prethodno je uputno da se zaradi. U stvari zbog toga smo i dovedeni - da bi im uvećali ionako ogromno bogatstvo i održali natalitet. Sa činjenicom da ponekad naša nova domovina može itekako pokazati zube sam se pomirio. Uvek pomislim da je svaka uspešna osoba surova prvo prema sebi, tako i Kanada "mora" prema svojim podanicima. Da je to jedan od najvažnijih uslova da bi sistem uspešno funkcionisao na dugi rok.

Zaključio bih sa: ponosan sam što se kako-tako snalazim ovde i što sam Kanađanin. Kao i što mi obe ćerke idu prema njihovoj srednjoj klasi.