Канада, дивна и страшна
Одувек сам сањао о одласку из Београда/Србије. Немачка ми је била опсесија. Међутим "није ми се дало". Вукао сам лоше потезе. За Канаду сам само чуо, а ево већ 17 година сам у њој. Без обзира на све, то је држава која је направљена да се остане. И ако сте прилагодљиви, уживаћете у њој и њеним чарима.
Зашто сматрам да је најбоља? Као прво то је држава емиграната. Немчка је можда боља. Али засигурно само за Немце. Друго, овде колико стварно дате од себе (не колико вам се чини), добићете назад. Они који су се вратили или, још горе, и даље живе овде незадовољни, нису могли или не умеју то да прихвате. Основно је да се уклопите у њихова правила игре. А она су веома очигледна. Сматрам да овде импровизација има само у џезу. Све је стриктно дефинисано, тако да једино остаје "take it, or leave it". Да ли је то добро или лоше, мислим да таква дискусија захтева далеко образованије и мудрије људе од мене да просуде. Мени се, за сада, допада.
Наравно, као и у животу, све има другу страну медаље. Канада уме да буде итекако строга према необузданима и недисциплинованима. Можда бруталнија од њене ионако сурове зиме. Многи од нас су дошли мислећи да они немају појма ко смо ми и колико смо вешти. Велика грешка! Знају они понекад много боље од нас ко смо у ствари и какви смо. Само се праве да не примећују. Сви смо стравично мониторисани и, на основу тога, доста предвидиви. Тако да сваки покушај који не иде у правцу који они желе, је "унапред осуђен на пропаст". Спортским речником речено - њихов терен, њихова публика и, ако затреба, њихове судије.
Када живот тече уобичајено, све је лепо и красно. Међутим ако се огрешите о њихова правила, механизам за дисциплиновање је застрашујући. Свакако да има начина да се то "застрашујуће" битно умањи. Али се плаћа! А да би се платило, претходно је упутно да се заради. У ствари због тога смо и доведени - да би им увећали ионако огромно богатство и одржали наталитет. Са чињеницом да понекад наша нова домовина може итекако показати зубе сам се помирио. Увек помислим да је свака успешна особа сурова прво према себи, тако и Канада "мора" према својим поданицима. Да је то један од најважнијих услова да би систем успешно функционисао на дуги рок.
Закључио бих са: поносан сам што се како-тако сналазим овде и што сам Канађанин. Као и што ми обе ћерке иду према њиховој средњој класи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


