Predizborna „porodična svađa”

Izborna kampanja počela je pomalo neuobičajeno. Umesto da verbalno zarate vlast i opozicija prisustvujemo „porodičnoj svađi” stranaka koje su uprkos svemu uspele da pune četiri godine upravljaju Srbijom. Mlađan Dinkić je u Loznici u naprednjačkom stilu prozvao gradonačelnika Beograda za mostove, a Ivica Dačić je „zapretio” da Slavica Đukić-Dejanović neće raspisati i predsedničke izbore za 6. maj, ukoliko Boris Tadić bude nastavio da kalkuliše kada će dati ostavku.

Možda neko nedovoljno upućen i misli da, recimo, žitelj Surdulice plaća kredit za most preko Ade, ali malo ko može da poveruje kako SPS ima toliku političku moć da u liku Slavice Đukić-Dejanović raspiše predsedničke izbore tek na leto, ukoliko Tadić početkom aprila odluči da proveri da li njegova politika i dalje uživa podršku većine građana.

I što se budemo više približavali Đurđevdanu manji partneri demokrata u vlasti će u javnim nastupima sve više zvučati kao da nikada nisu imali ministre u vladi Mirka Cvetkovića. Možda to i nije toliko neobično. Oni polaze od pretpostavke da će nezadovoljni građani, kojih nije malo, sve loše poteze pripisati DS-u kao najvećoj stranci u vladi, a ne njima. A takav scenario im onda pruža dodatni manevarski prostor u pokušaju da pridobiju glasove neopredeljenih.

Ali pobude Dinkića i Dačića da u javnosti „optužuju” i „prete” čini se nisu iste. Iako Dinkić obećava dvocifreni rezultat sva dosadašnja istraživanja pokazuju da će URS teško prebaciti cenzus. I zato lider URS-a u svojoj kampanji mora da ubedi narod da on nije onaj isti Mlađan Dinkić koji je bio stalno u vlasti od 2000. godine. Da bi opstali u političkoj utakmici članovi URS-a će kritikovati poteze vlasti (čitaj DS), sa istom žestinom kao i naprednjaci.

Dačića pak plaši da će se naknadnim raspisivanjem predsedničkih izbora narod i na parlamentarnim referendumski podeliti u dve kolone – za Tadića ili za Nikolića. Zato ljutito i upozorava da „Srbija nije slavski kolač da je dele DS i SNS”. Iako koalicija SPS–JS–PUPS ne mora da brine o cenzusu, predsednički izbori mogli bi da im umanje očekivani rezultat. Dačić kao iskusan političar zna da u odmeravanju snaga između Tadića i Nikolića nema velike šanse, ali misli da bi svojim kandidovanjem dodatno pomogao svojoj koaliciji da ostane u igri za formiranje sledeće vlasti. A nije mali uspeh ako bude i treći, kao što misli da će proći i njegov savez za „penzionerima” i Palminom Jedinstvenom Srbijom.

Naravno ima onih koji sumnjaju u iskrenost ove razmene teških reči unutar vlasti. Dinkićeva optužba da narod Srbije plaća kredite za mostove u Beogradu i Đilasov uzvratni udarac da je lider URS-a populista i da simulira rat Srbije protiv Beograda možda mogu pomoći obojici u sudaru sa naprednjacima. Koliko li će Beograđani kada prođu pored plakata sa likovima gradonačelnika i lidera URS-a poverovati u tekst poruke: „Glasaš za Đilasa dobiješ Dinkića”.