Crveni i crni

Kako do vlasti ako nisi ubedljivo najjači u parlamentu ili nemaš pod kontrolom više od polovine poslanika? Spasonosna formula je koalicija.
U političkoj teoriji koalicija se opisuje kao udruživanje država, političkih stranaka, organizacija ili pojedinaca radi ostvarivanja određenih, zajedničkih ciljeva. Ukoliko je reč o udruživanju političkih stranaka njihov cilj je da upravljaju državom.
Srbija je upravo suočena s takvim izborom. Oni najsnažniji, ukoliko žele da preuzmu državno kormilo, moraju da potraže političke saveznike.

"Zidanje" koalicije je, po pravilu, veoma osetljiv i težak posao. Svetska iskustva pokazuju da se na početku treba dobro "naoružati" strpljenjem koje, uz vešto pregovaranje i bolne ustupke, otvara vrata i za najneverovatnije političke kombinacije. Neke evropske države, poput Nemačke, Italije, skandinavskih zemalja ili Austrije, mogu u tom poslu da budu odlični učitelji.

Posleratna Nemačka možda je i najupečatljiviji primer kako se – znalačkim političkim laviranjem i pravljenjem koalicija najrazličitijih boja – država uništena u ratu može uzdići do svetske ekonomske sile, uz trajno očuvanje političke stabilnosti.

Nemačkom političkom scenom od 1945. dominiraju dve grupacije: socijaldemokrati (crveni) i konzervativci (crni). Činjenica je, međutim, da ove dve stranke nisu uspevale da samostalno vode državu, već su morale da međusobno sarađuju ili traže pomoć nekog partnera. Najveći profiter ovakvog odnosa snaga crvenih i crnih bila je "mala" Liberalna stranka (FDP). U koaliciji s levicom ili desnicom liberali su, s desetak procenata glasova osvajanih na parlamentarnim izborima, učestvovali u upravljanju Nemačkom čak 42 godine. I to kao potpuno ravnopravan partner. U tim koalicionim vladama Liberalna stranka davala je ministra inostranih poslova koji je istovremeno bio i vicekancelar.

Krajem prošlog veka na mesto Liberalne stranke u koalicionoj vladi "ugurali" su se Zeleni kao partner Socijaldemokratske partije. Pod istim uslovima kao i liberali.

Značajna promena u političkoj slici Nemačke dogodila se na prevremenim izborima u septembru 2005. godine. Opredeljenje birača tada je onemogućilo i levicu i desnicu da se dočepaju vlasti uz malu pomoć sa strane. Manevarski prostor nudio je samo dva rešenja – velika koalicija ili izbori.

Obe mogućnosti krile su u sebi velike nepoznanice. Na startu je trebalo proceniti šta donosi veću štetu: ulazak u vladu s političkim protivnikom ili novi izlazak na birališta.