Selo Zeoke: umesto vinograda, obraće lignit

Na imanju od dva hektara u selu Zeoke, Milovan Milojević gaji vinovu lozu. Pojedini delovi njegovog vinograda stari su i do 45 godina. Sa njih je, posle grožđa, šezdesetjednogodišnji Zeočanin pobrao i priznanja za kvalitet šest etiketa Dionisovog pića koje spravlja od svog voća. Diplome stečene u vinskim Mekama širom Srbije svedoče da je Milojeviću vino u krvi. I to – nekoliko kolena unazad, jer su mu se i preci bavili istim poslom.

Milovan je ujedno jedan od, kako kaže prošlogodišnji popis, 712 meštana ovog sela kraj Lazarevca. To je, svedoče tamošnji žitelji, ostatak stanovništva koje još nije uzmaklo pred obližnjim kopovima koji se šire na području Zeoka. U potrazi za lignitom, nalazišta rudarskog basena „Kolubara” neprestano povećavaju površinu na račun okolnih naselja, nudeći zauzvrat meštanima čije se kuće nađu na putu naknadu za eksproprijaciju njihove zemlje i domova.

„Štrpkanje” periferije atara počelo je, kaže Milojević, nedugo pošto su kopovi 1961. godine proradili. Red će uskoro doći i na centralno područje Zeoka.

– Za sve ove godine otišlo je više od pola stanovništva koje je nekad naseljavalo selo. A izgleda da ćemo svi morati da se iselimo – zabrinut je Milojević.

Tada će, po svoj prilici, biti stavljena tačka na vinarsku tradiciju u ovim krajevima, čiji koreni sežu još od prvih čokota zasađenih u rimsko doba u dolini Kolubare. I danas, kada pred ekspanzijom basena nema odbrane – ostaju samo poslednji dani – u mnogim od oko 200 domaćinstva prave „sok od grožđa”. Istovremeno većaju šta im je činiti.

– Nuđeno nam je 110 do 150 evra za ar zemlje, plus novac kad nam procene vrednost kuća, i 10 ari na devedesetdevetogodišnji zakup u selu Kusadak. Ali, tamo je golet, šta početi u tom kraju. Teoretski, ne mora da se pristane na iseljenje, ali kako da živiš ako se kopovi prošire svuda oko tvoje kuće – govori Milojević dok pokazuje ponosno svoj vinski podrum.

Nekoliko meštana odobrava klimanjem glavom. Potvrđuju Milovanove reči. Naglas razmišljaju, naizgled pomireni sa sudbinom: „Šta ćeš, basen mora da se širi”, „Bilo bi fer da nas obeštete i za struju i vodu koje smo sami uvodili samodoprinosom”, „Eno, Medoševac je 90 odsto preseljen”...

Pokazuju i zeočki zaselak Vinograd. Jedino još ime svedoči čemu je služio. Ostao je samo toponim. Umesto trsova, provalija duboka tridesetak metara. Dno ovog kopa sada, u potrazi za lignitom, rovari ogromna mašina veličine osmospratnice. Okolo  „sveže” ruševine kuća. Pripadale su vlasnicima koji su pristali da se isele.

– Pojedini među njima dobili su desetine hiljada evra – kaže Milojević.

Nasuprot nalazištu, nad drugim krajem pejzaža izvijaju se brda. Na njihovim proplancima zgusnuti su čokoti. Tu, između vinogradskog pobrđa i lignitske kotline, još neko vreme biće ukleštene Zeoke koje, na pojedinim, pretežno starijim mapama – nisu ucrtane. Kao da su kartografi imali proročke moći.

----------------------------------------------

Prva žrtva među Turcima

Radosav Čvorović, vinar i žitelj Zeoka, pregalački radi na tome da se istorija sela sačuva od zaborava. Zato sakuplja povesne podatke, pripremajući monografiju o naselju.

– Prvi pisani trag koji posedujem i u kojem se spominju Zeoke datira iz 1528. godine. Najpoznatija istorijska ličnost iz sela bio je Stanoje Mihailović, prva žrtva seče knezova. Dahiju Fočić Mehmed agu, koji ga je ubio, osvetio je Stanojev sinovac Nikola, pa je Fočić „zauzvrat” bio prva žrtva među Turcima u Srbiji – objašnjava Čvorović, vodeći ekipu „Politike” do spomenika u centru naselja.

U dvorištu gde je Mihailović ubijen, pored spomen-obeležja, nalazi se i Stanojev grob, sa autentičnim nadgrobnim spomenikom starijim od 200 godina.