Holandija odozgo

Ovih dana holandska televizijska stanica VPRO (slobodna protestantska radio i televizijska stanica) je prikazivala seriju reportaža o Holandiji snimanoj iz aviona i zato nazvanom '''Holandija odozgo''.

Stanovnici Holandije su iz te serije reportaža mogli da nauče praktično sve o Holandiji. Najfascinantnije je bilo posmatrati praktično milimetarsku uređenost ove zemlje čiju arhitekturu mnogi često porede sa apotekom.

Holanđani su u nedostatku prostora osvajali more dok tamo gde im to nije pošlo za rukom nazvali su ''prirodom'' i od tih delova sačinili su prirodne rezervate za ptice kojih u ovoj zemlji ima na pretek.

Mene je fascinirala poslednja reportaža u kojoj holandski astronaut Andre Kuipers leti iznad Holandije i kaže da on tako najbolje vidi i doživljava svoju zemlju onako kako je on zamišlja, uređenu. Istovremeno iznad Holandije leti i članica državnog kadastra koja iznosi podatke o tome koliko stanovništvo poseduje a koliko poseduje država. Sve tačno u santimetar.

Holandski državljani poseduju osamdeset odsto zemlje a zbog prenaseljenosti velikoposedstvo ne postoji. Svi imaju onoliko koliko je moguće i koliko im lične mogućnosti dozvoljavaju. Neko manje, neko više.

Preostali samo dvadeset odsto zemlje poseduje država u obliku infrastrukture i državnih objekata koju je dužna da održava što ona i čini od pozamašnog poreskog novca holandskih državljana.

Holandski kadastar zna tačno u milimetar ko šta poseduje i tu nije moguće posedovati vanknjižne nekretnine što ne dozvoljava uređenost jedne zemlje.

Posmatrati Holandiju sa visine je prosto neverovatno. Ne samo specifičnost arhitekture nego i ideje fasciniraju. Tako su, na primer, mnogi gradovi i sela građeni u trouglovima oko crkve kao centra i nulte tačke od koje se polazi.

Sa visine to ima oblik cveta. Čak su i autoputevi građeni tako što je u prostorima između kružnih skretnica posađeno drveće u krug pa tako ta mesta sa visine izgledaju kao cvetovi. Da ne govorimo o cvetnim poljima kako tek ona izgledaju sa visine dok su prelazni ''mostovi'' na autoputevima i tamo gde je to potrebno zasađeni zelenilom a kako bi divljač neometano mogla da prelazi sa jedne na drugu stranu. Fascinantno, zaista. Svako parče zemlje može da donese prihod.

Posmatrajući luku Roterdam tako sa visine čovek stiče utisak da su ljudi u Holandiji vredni mravi koji svaki za sebe znaju svoj posao i zadatak jer sve funkcioniše maltene perfektno. Ovde je, naravno, reč o međunarodnom transportu robe koja mora na vreme stići do svog odredišta. Osim toga, Holandija u svojim robnim rezervama neophodnim za funkcionalno društvo često ima zaliha za osamdeset godina unapred jer se ovde misli na dugoročnost.

Reklo bi se da Holandija u svemu misli na dugoročnost i kvalitet življenja pa tamo gde neminovno dolazi do komšijskih nesuglasica a koje proističu uglavnom zbog prenaseljenosti (oko 17 miliona stanovnika), postoji takozvani putujući sudija koji sudi u komšijskim sporovima. Ako jedan komšija drugoga ometa na bilo koji način presuda ovog takozvanog putujućeg sudije je pravosnažna. Suđenje prati televizija tako da se presude moraju ispoštovati.

Odozgo se veoma dobro vidi kako Holanđani sami štite svoju privatnost. Nisu retke visoke ograde koje se često postavljaju zajednički jer je svima u interesu da očuvaju svoj mir i privatnost. Lično u ovoj zemlji živim veoma dugo i ona je za mene mesto na koje bi se uvek ponovo vraćala ako bi ikada otišla. Neko će možda kazati kakve veze ima ova priča sa mojim životom u ovoj zemlji ali ja smatram da svi treba da poznajemo zemlju u kojoj živimo ili o kojoj pak govorimo.