Холандија одозго

Ових дана холандска телевизијска станица ВПРО (слободна протестантска радио и телевизијска станица) је приказивала серију репортажа о Холандији сниманој из авиона и зато названом '''Холандија одозго''.

Становници Холандије су из те серије репортажа могли да науче практично све о Холандији. Најфасцинантније је било посматрати практично милиметарску уређеност ове земље чију архитектуру многи често пореде са апотеком.

Холанђани су у недостатку простора освајали море док тамо где им то није пошло за руком назвали су ''природом'' и од тих делова сачинили су природне резервате за птице којих у овој земљи има на претек.

Мене је фасцинирала последња репортажа у којој холандски астронаут Андре Куиперс лети изнад Холандије и каже да он тако најбоље види и доживљава своју земљу онако како је он замишља, уређену. Истовремено изнад Холандије лети и чланица државног кадастра која износи податке о томе колико становништво поседује а колико поседује држава. Све тачно у сантиметар.

Холандски држављани поседују осамдесет одсто земље а због пренасељености великопоседство не постоји. Сви имају онолико колико је могуће и колико им личне могућности дозвољавају. Неко мање, неко више.

Преостали само двадесет одсто земље поседује држава у облику инфраструктуре и државних објеката коју је дужна да одржава што она и чини од позамашног пореског новца холандских држављана.

Холандски кадастар зна тачно у милиметар ко шта поседује и ту није могуће поседовати ванкњижне некретнине што не дозвољава уређеност једне земље.

Посматрати Холандију са висине је просто невероватно. Не само специфичност архитектуре него и идеје фасцинирају. Тако су, на пример, многи градови и села грађени у троугловима око цркве као центра и нулте тачке од које се полази.

Са висине то има облик цвета. Чак су и аутопутеви грађени тако што је у просторима између кружних скретница посађено дрвеће у круг па тако та места са висине изгледају као цветови. Да не говоримо о цветним пољима како тек она изгледају са висине док су прелазни ''мостови'' на аутопутевима и тамо где је то потребно засађени зеленилом а како би дивљач неометано могла да прелази са једне на другу страну. Фасцинантно, заиста. Свако парче земље може да донесе приход.

Посматрајући луку Ротердам тако са висине човек стиче утисак да су људи у Холандији вредни мрави који сваки за себе знају свој посао и задатак јер све функционише малтене перфектно. Овде је, наравно, реч о међународном транспорту робе која мора на време стићи до свог одредишта. Осим тога, Холандија у својим робним резервама неопходним за функционално друштво често има залиха за осамдесет година унапред јер се овде мисли на дугорочност.

Рекло би се да Холандија у свему мисли на дугорочност и квалитет живљења па тамо где неминовно долази до комшијских несугласица а које проистичу углавном због пренасељености (око 17 милиона становника), постоји такозвани путујући судија који суди у комшијским споровима. Ако један комшија другога омета на било који начин пресуда овог такозваног путујућег судије је правоснажна. Суђење прати телевизија тако да се пресуде морају испоштовати.

Одозго се веома добро види како Холанђани сами штите своју приватност. Нису ретке високе ограде које се често постављају заједнички јер је свима у интересу да очувају свој мир и приватност. Лично у овој земљи живим веома дуго и она је за мене место на које би се увек поново враћала ако би икада отишла. Неко ће можда казати какве везе има ова прича са мојим животом у овој земљи али ја сматрам да сви треба да познајемо земљу у којој живимо или о којој пак говоримо.