Poraz ponosa

Ministar policije zabranio je „paradu ponosa“. Da ne bi bilo „ni po babu ni po stričevima“, zabranio je i sve druge skupove.

Slab alibi za to što je država poklekla pred huliganima koji prete nasiljem. I ne samo prete. Pre dve godine demolirali su naš grad. Policija je tada bila uspešna, ali i žrtva, a kolateralnu štetu pretrpeli su svi „normalni“ – oni koji su razrešili svoju dilemu o seksualnoj orijentaciji, koji niti žele da nekoga tuku, niti da paradiraju.

Tada održana „parada“ pokazala je dve stvari: niti svi pederi i lezbijke žele da paradiraju, niti svi heteroseksualci žele da ih biju, mrze, gade se, gnušaju se.

U svakom narodu ima oko 10 odsto homoseksualnih osoba, pa je toliko bilo i u Srbiji u doba Miloša Obilića, tvrdi nauka. Na „prajdu“ 2010. bilo je svega oko 500 homoseksualnih osoba i bar tri puta više novinara, ambasadora, glumaca, predstavnika EU. Gde su bili oni ostali? Među nama bi trebalo da bude bar 700.000 osoba istopolne orijentacije. Da su svi stigli do parka „Manjež“, ne bi ni huligani bili tako hrabri.

Ova „parada“ ostade između četiri zida i na filmu.

Ko je ovde izgubio, a ko pobedio? Čemu uopšte služi ta manifestacija –slobode, po jednima, srama, po drugima?

Najbizarnije je zapravo to što svi u „paradi“ traže korist.

Političari koji glas više – Jedinstvena Srbija i „Dveri“ samo od heteroseksualaca – LDP i SDU od homoseksualaca. Veći deo vodećih partija ne bi baš da se zamera Evropi, ali ni glasačima – pa ćute. Lideri stranaka i te kako se utrkuju ko će sedeti u upravnom odboru Zvezde, Partizana, Rada... Ko će kontrolisati vođe navijača. Usmeriti ih na pedere, ambasade, barikade prema Kosovu.

Vođe homoseksualnih organizacija ništa se manje ne sapliću međusobno nego političari. Ko će stići pre do kog fonda i uzeti novac, ko će dati podršku lgbtovcima na „prajdu“ u Splitu, Amsterdamu ili kakvom drugom egzotičnom mestu. Sve to neko plaća. Nije njima svejedno ko će voditi koju od ovih organizacija,

Huligani takođe biju bitku za svoj status. I te kako je njima važno ko predvodi „Alkatraz“, „Zabranjene“, „Belgrejd bojse“, „Ultrase“. Od toga zavisi ko će dobiti besplatne karte, putovati na utakmice u inostranstvo, pa i dilovati (što karte što nešto jače). Od istih se očekuje da podrže uprave klubova, pa i kada su rezultati očajni.

Navijači „Rada“ u medijskoj tuči na društvenim mrežama odneli su šnjur. Čaršija prepričava njihovo izvinjenje klubu: „Zbog neodložnih poslova u centru grada, u subotu nećemo moći da prisustvujemo utakmici sa...“

Druga Srbija nije ostala dužna. Citirala je najviši pravni akt države – „Pravo na slobodno okupljanje zagarantovano je onim istim Ustavom koji Kosovo tretira kao deo Srbije“.

Rezultat „parade“: dobili su političari, homoseksualci, huligani, ekstremisti... izgubilo je društvo Srbije.