Slikanje u dosluhu sa poezijom

Miroljub Filipović Filimir, beogradski slikar srednje generacije, predstavlja se ovih dana izložbom vizuelne poezije, pod nazivom „Tri puta devet”, u Reusu u Španiji, na kojoj učestvuje devet srpskih umetnika, uz španske slikare i performere. Osim Filimira na ovoj multimedijalnoj postavci predstavljeni su i radovi Dobrice Kamparelića, Miroljuba Todorovića, Andreja Tišme, Ružice Mitrović, Tatjane Cvejin, Dejana Bogojevića, Aleksandra Jovanovića i Dragana Nešića.

– Iako se bavim vizuelnom poezijom, pre svega sam slikar. Slikarstvo je veličanstvena disciplina i sve drugo što radim je u službi toga. Iako je izložba u Španiji otvorena do sredine oktobra, tamo nisam prisutan, jer sam planirao jedno drugo putovanje, do kog nažalost nije došlo. Trebalo je da u periodu od 4. do 13. oktobra učestvujem na Prvom bijenalu umetnosti u Seulu, u Južnoj Koreji zajedno sa koleginicom Ružicom Mitrović. Odabrani smo da budemo predstavnici Srbije, nakon konkursa na koji smo poslali po tri svoja rada. Ali je izostala pomoć Ministarstva kulture i mi smo ostali u Beogradu – kaže Miroljub Filipović. Filimir, slikar, prisutan je na našoj umetničkoj sceni više od četiri decenije. Od prvog izlaganja 1968. godine priredio je 45 samostalnih izložbi kod nas i u inostranstvu, potom organizovao brojne događaje, performanse i umetničke projekte. Iza Filimira je više od 500 kolektivnih izložbi. Nastupao je na poznatim bijenalima, u Veneciji 2003, u Londonu godinu dana kasnije, u Pekingu tri puta 2005. i 2008. i tokom Olimpijade. Član je Društva srpskih slikara „Lada”, osnivač je multimedijalne grupe „Kvart”. Kuba ga je 1998. odlikovala Medaljom prijateljstva za aktivnosti širenja kulturnih veza, a o njegovom radu snimljena su dva filma. Dobitnik je Zlatne palete ULUS-a za 2012.

– Ovo nije prvi put da mi je uskraćena pomoć. Dogodilo se to oko mog odlaska na bijenale u Veneciji, kada sam po pozivu selektora sa članovima umetničke grupe „Kvart” učestvovao u sekciji performansa. Drugi, treći i četvrti put se isto dogodilo prilikom mog odlaska na drugo i treće bijenale u Pekingu, kao i za vreme Olimpijade u istom tom gradu, kada je napravljen izbor za izložbu „Olimpik fajn art”. Sve je bilo na visokom nivou, ali smo mi umetnici sve sami finansirali, da bismo u jednom trenutku dobili delimičnu pomoć Sekretarijata za kulturu grada. Država nije prijateljski raspoložena prema likovnim umetnicima i to je pokazala od 2000. godine do danas – ističe slikar.

O tome čime se najviše ponosi u svom opusu sagovornik „Politike” navodi:

– Kad je reč o slikarstvu istakao bih dva moja ciklusa, jedan nastao osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Ikonarti” i drugi „Bojilišta” koji upravo radim i koji me vodi u sledeći ciklus, čiji je radni naslov „Vatra i ništa”. Takav je i naziv zbirke pesama velikog pesnika Branka Miljkovića koji me već dve decenije okupira. Po meni je normalno da svaki slikar bude u dosluhu sa poezijom, ona mora biti prisutna u svakom umetničkom delu i bez nje delo nema pravi život. Leonardo da Vinči je tvrdio da je slikarstvo najsuperiornija disciplina i živeće dokle god ljudi budu imali oči. Slikarstvo pruža mogućnost za najsveobuhvtaniji doživljaj u duhovnom smislu.