Indeks nema ko neće

Narod sve zna, država, čini se, ništa.

To je najkraći zaključak najnovija afera sa štancovanjem diploma za političare, koja je prešla granice Srbije, sigurno će ovih dana završiti u nekom vicu. U poslednjoj deceniji Srbijom su se raširili fakulteti, škole i školice, isturena i zaturena odeljenja… Ovih dana kreće drugi krug akreditacije, a prosvetne vlasti najavljuju i veći broj inspektora za sektor visokog obrazovanja.

Ako se zna da Srbija ima 16 univerziteta, 115 fakulteta i 67 visokih škola sa dozvolom za rad, a da indeks ima gotovo 300.000 studenata, onda deluje gotovo neverovatan podatak da ih je sve ove godine kontrolisalo samo četiri inspektora.

Fakulteti koji prođu kroz proces akreditacije, koji nije ni malo jednostavan, niti jeftin, najčešće i nisu problem, iako se uvek rado pročita kada je u pitanju afera u kojoj se pominje neko poznato ime. Ono što bi trebalo više da brine, a o čemu se gotovo i ne govori, jeste što niko ne kontroliše one koji rade, a nemaju dozvolu za rad, one koji upisuju studente, uzimaju pare, reklamiraju se u medijima i po bilbordima, sve sa adresama i brojevima telefona.

I da ne bude uvek i samo povika na privatno školstvo (ima tu sjajnih fakulteta iza kojih stoje uvaženi naučnici i profesori), krajnje je vreme da počne da se sređuje i oblast koja je pod direktnom kontrolom države. I tu se nakupilo svega i svačega, posebno na visokim školama. Dovoljno je samo da se „pročešljaju” studentski forumi i da se jasno vidi koje se visokoškolske ustanove najčešće „prozivaju”.

Dobro je što želimo da imamo što viši procenat visokoobrazovanih, što smo konačno dobili Strategiju razvoja obrazovanja Srbije i što pokušavamo da se uklopimo u evropski akademski prostor. Ono što nije dobro, jeste to što su se baš ta „bolonja” i ta planetarna trka za što većim procentom fakultetski obrazovanih u jednoj zemlji, u Srbiji, primili na potpuno pogrešan način.

Nastavni planovi i programi jesu rasterećeni, udžbenici jesu pretreseni, profesori menjaju način rada, mnogi studenti jesu promenili radne navike, gotovo svaka varošica je dobila fakultet ili visoku školu. Zbog bele kuge i sve većeg broja privatnih visokoškolskih ustanova, indeks ne može da dobije samo onaj ko to neće.

Ali, činjenice jesu i da su profesori snizili kriterijume ne bi li se fakulteti i univerziteti pohvalili dobrom prolaznošću na ispitima i kraćem vremenu potrebnom za dobijanje diploma, kao što je tačno i da oni koji počnu da rade sve uče iz početka, kao da nisu studirali godinama, da mladi beže glavom bez obzira iz prosvete i da i dalje pre gledaju u pravcu granice nego u oglase za posao.

Ili da kažemo ovako: krajnje je vreme da u obrazovanju počne da radi metla. Sigurni smo da će se svašta naći, naročito ispod tepiha. A ukoliko inspektori ne znaju odakle da krenu, predlažemo: počnite od viceva, sve vam se kaže samo…