Država, majka ili maćeha

Ideju da se nenaplativi krediti iz banaka izmeste i prenesu u neku imaginarnu banku ili fond, koji bi se navodno bavili njihovom naplatom, a potom bi se preostali dug preneo na budžet i građane Srbije, trebalo bi odmah kandidovati za Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Ko ju je smislio, ne zna se tačno, ali autori su bez sumnje veoma bliski domaćim privrednicima i tajkunima, koji su se obilato zadužili kod pretežno domaćih banaka, a sada bi da svoje i dubioze banaka prenesu na sve građane pošto su profit stavili u svoje džepove. Nečuveno.

I da bi sve bilo čudnije o tome se priča, kao o mogućnosti u Udruženju banaka Srbije. Gotova stvar, bezmalo, tvrdi se u kuloarskim razgovorima. Samo još da neko iz koalicije na vlasti to fino osmisli i evo predloga u skupštini.

A što ne bi. Ako može na sličan način da se radi s Razvojnom bankom Vojvodine, čijoj krajnje ekonomski sumnjivoj dokapitalizaciji na put ne može da stane ministar finansija, a centralna banka se ne izjašnjava, što ne bi bili abolirani dugovi ostalih banaka, a time i dugovi svih naših preduzetnika. Što bi vojvođanski poslovni ljudi bili u povlašćenom položaju. Zato što imaju autonomiju i upornog premijera, koji hoće svoju emisionu banku? Dobiju pare, potroše ih, ne moraju da ih vrate, za to nikome ne odgovaraju, sve im se oprosti, banka „preživi”, a građani Srbije sve to plate… I Jovo, nanovo.

Ovu kolosalnu ideju za poništavanje privrednih dugova bankama valjalo bi, međutim, proširiti i nenaplativim potraživanjima građana. Zašto ne? Potpisnik ovih redova spreman je da uputi zahtev Ustavnom sudu Srbije da razmotri sumnju o diskriminaciji građana. Zbog čega neki neuspeli i do grla zaduženi poslodavac ima pravo na oprost svog korporativnog duga, a građani ne mogu da se ratosiljaju svojih minusa na tekućim računima ili karticama. O kreditima nećemo da raspravljamo – to je valjda normalno. Zajam tamo, kredit ovamo. U čemu je razlika? Dug je dug. Ko sme da dirne u dužničku ravnopravnost?

Korak dalje u ovoj veseloj dužničkoj priči mora da bude i podržavljenje celokupnog bakarskog sistema. Molim. Zbog čega ovu pogodnost ne bi imale i banke u stranom vlasništvu i s tuđim kapitalom? Je li i to diskriminacija? Jeste. Što da se neke nemačke ili austrijske banke gombaju po svetu i u Rusiji traže strateške partnere zbog svojih rđavih poslovnih poteza u Srbiji i šire? Nema potrebe. Majka Srbija je dovoljno bogata i široka da prihvati u svoja nedra, na račun njenih građana, sa nepunih pet hiljada dolara BDP-a po stanovniku, i njihova nenaplativa potraživanja.

I da se ne ispusti još jedan važan detalj – da se na isti način oproste i sva potraživanja za struju, poreze, kirije… Svaki dug.

Jer ako je država majka, onda je majka svima, a ako je maćeha – maćeha je svima. Ne može da bude majka za bogate, maćeha za sirotinju.