Armija prekobrojnih

Ako ovaj tekst čitate uz jutarnju kafu, velika je verovatnoća da je 200 vaših sugrađana upravo dobilo rešenje o otkazu. Ako „Politiku” prelistavate u pauzi za ručak, imajte na umu da je za oko 400 građana Srbije ovo bio poslednji radni dan i da su se pridružili „armiji” nezaposlenih koja u ovom trenutku zvanično broji 755.442 ljudi. Ako naš list čitate po povratku s posla, možete se smatrati srećnom osobom jer niste podelila sudbinu više od 500 ljudi  koji u ovom momentu u rukama drže radnu knjižicu i pitaju se šta ih sutra čeka i gde da nađu novi posao u zemlji u kojoj je svaki treći radno sposobni čovek – nezaposlen.

Ako vam se ovaj račun čini neverovatnim, imajte na umu da je u toku ove godine, zaključno sa jučerašnjim danom, najmanje 172.442 zaposlenih dobilo otkaz. Najmanje, zato što se u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze samo osobe koje su se nakon uručenja radne knjižice prijavile na biro. U proseku to je oko 5o2 osobe dnevno.

Neke od njih čekaju da stigne beba, nekima pola novembarske plate neće pokriti kiriju za stan, neki se nalaze na terapiji i novac im je potreban za kupovinu lekova, neki su uzeli kredit za stan sa čijom otplatom mogu kasniti svega mesec-dva, neki imaju decu na školovanju, a ratu treba uplatiti početkom januara. Neki jednostavno nemaju od koga da pozajmi novac za preživljavanje.

Iza kulisa bezlične statistike koja svedoči da svakoga dana više od 530 ljudi u našoj zemlji dobije otkaz, svakako se nalaze i osobe koje će  samouvereno kročiti na tržište radne snage naoružane „poželjnim” fakultetskim diplomama, znanjem stranih jezika, zvanjem mastera, magistra ili doktora nauka i koje će posao čekati u udobnosti momačke ili devojačke sobe s redovnim prilivom roditeljskog džeparca...

Iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ipak svedoči da je na listi osoba koje su postale tehnološki višak neuporedivo više onih koji spadaju u kategoriju nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, kojima je otkaz uručen nekoliko godina pred odlazak u penziju, a školovani su za zanimanja koja su otišla u „istoriju”. U skici za profil osobe koje najčešće dobijaju otkaz nalaze se radnici koji se najteže zapošljavaju – pedesetogodišnjaci sa srednjom stručnom spremom, oni čije je diplome pregazilo vreme i koji će,  i to ako imaju sreće do penzije morati da rade najteže fizičke poslove da bi obezbedili egzistenciju.

Prošle godine ugašeno je 104.000 radnih mesta, a ove godine, do sada više od 170.000 radnika „izbrisano” je s platnog spiska firmi. Nova godina dolazi. Mnogima ostaje samo nada da će se i za njih naći radno mesto.