Beograd – Bern, juče

Posle dvadeset dve godine života i rada u Švajcarskoj i oko 200 letova tamo i ovamo kod mene taj dan leta (sada, posle toliko godina) izgleda otprilike ovako:

Ustao u 8, otišao u pekaru po burek i jogurt (zadnji burek za narednih 4-5 meseci), kupio novine (meni Politiku, kevi Gloriju), svratio u kafić na makijato, pričao sa nekim poznanicima iz kraja i oko 9 bio ponovo u stanu. Popio kafu sa kevom, malo pričali i smejali se – čitao joj neke stvari iz knjige Apsurdistan od Gary Shteyngart koju sam kupio prethodnog dana u Platou – na primer ovo:

“ Postoji jedna fotografija na kojoj se vidim ja u naručju svoje bake. Svu sam je izbalavio. I ona mene. Snimak je napravljen 1972. godine i oboje delujemo sasvim maloumno“. Smešna, dobra knjiga, tačno onakva kakve volim.

Otišao na Internet, video kakvo je vreme u Bernu, pregledao Berner Zeitung, Blick, neke domaće sajtove, čitao neke komentare ljudi i tamo i ovde (ljudi svugde isti, kad poznaješ jezik i prilike), bio malo na Fejsbuku, zavideo nekim drugaricama i drugovima koji su postavili fotke iz nekih toplih krajeva, sve ih lajkovao i poželeo im sve najbolje.

Opet pio kafu sa majkom, čitao novine, spakovao stvari za 15 minuta (praksa čini majstora), pozvao druga taksistu, poljubio majku i krenuo na aerodrom. Usput se smejao vicevima mog omiljenog druga taksiste koji ima bar 50 stalnih mušterija zahvaljujući svojoj duhovitosti. Uzeo kartu na šalteru Sky Work-a bez čekanja (nova, mala švajcarska kompanija koja leti na malim avionima sa propelerima od Beograda do Berna), prošao pored stotine ljudi koji su čekali na 4 šaltera jedne velike kompanije do Ciriha i pomislio, e tako sam i ja godinama...

Našao se na aerodromu sa starim prijateljem svoga pokojnog oca. Pričali o njegovoj deci koja takođe žive u inostranstvu. Ćerka, živela godinama u Firenci, izgubila posao pre par meseci i preselila se kod dobre drugarice u Malagu da radi u njenoj školi stranih jezika. Svojevremeno je ta našla utočište kod ove prve u Firenci kad je otišla iz Zemuna. Ima Boga, slažemo se obojica.

Sin, završio građevinu u Londonu, tamo se oženio Italijankom, radio godinama u Irskoj, izgubio posao, preselili se u Italiju, kod njenih u Veronu, sad radi u Veneciji 4 dana u nedelji, a petkom i vikendom je sa ženom i decom kod kuće u Veroni. Ludi život, slažemo se opet nas dvojica. Stari profesor književnosti mi poklanja svoju najnoviju knjigu sa posvetom i rastajemo se - do sledećeg susreta negde na Zemunskom keju.

U avionu čitao, blejao kroz prozor (mali avioni, nisko lete, kad je lepo vreme kao juče sve se vidi), spavao. Uzeo torbu, prošao kontrolu, seo u kola i za 30 minuta bio u svom stanu. Od stana u Beogradu do stana u Švajcarskoj pet sati i 45 minuta.

Ispisao zaostali račun, otišao na poštu i platio, našao se u gradu sa dobrim drugom Tomasom, jeli švajcarske sireve kojih sam se bio uželeo posle 2 nedelje u Beogradu, pili pivo, ispričali se i ismejali, otišao kući, čitao Überman od Tommy Jaud (najsmešniji i najluđi nemački pisac mlađe generacije).

Danas radio i evo večeras pišem ove redove.

Naravoučenije za sve one koje muči nostalgija, koji lamentiraju nad smislom života, koji ne znaju gde pripadaju, koji pate što su ovde ili nisu tamo itd. itd. Živite ljudi punim plućima - i tamo i ovde, uživajte u lepim, malim stvarima (burek tamo, ementaler ovde, smešna knjiga tamo, smešna knjiga ovde, Dragan taksista tamo, Tomas Ramseier ovde, izlazak sunca na Dunavu tamo, zalazak sunca na jezeru ovde ....itd, itd...

Itd. – razumemo se, zar ne :)

Vladimir Lučić, Švajcarska

............

NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.