Београд – Берн, јуче

После двадесет две године живота и рада у Швајцарској и око 200 летова тамо и овамо код мене тај дан лета (сада, после толико година) изгледа отприлике овако:

Устао у 8, отишао у пекару по бурек и јогурт (задњи бурек за наредних 4-5 месеци), купио новине (мени Политику, кеви Глорију), свратио у кафић на макијато, причао са неким познаницима из краја и око 9 био поново у стану. Попио кафу са кевом, мало причали и смејали се – читао јој неке ствари из књиге Апсурдистан од Gary Shteyngart коју сам купио претходног дана у Платоу – на пример ово:

“ Постоји једна фотографија на којој се видим ја у наручју своје баке. Сву сам је избалавио. И она мене. Снимак је направљен 1972. године и обоје делујемо сасвим малоумно“. Смешна, добра књига, тачно онаква какве волим.

Отишао на Интернет, видео какво је време у Берну, прегледао Berner Zeitung, Blick, неке домаће сајтове, читао неке коментаре људи и тамо и овде (људи свугде исти, кад познајеш језик и прилике), био мало на Фејсбуку, завидео неким другарицама и друговима који су поставили фотке из неких топлих крајева, све их лајковао и пожелео им све најбоље.

Опет пио кафу са мајком, читао новине, спаковао ствари за 15 минута (пракса чини мајстора), позвао друга таксисту, пољубио мајку и кренуо на аеродром. Успут се смејао вицевима мог омиљеног друга таксисте који има бар 50 сталних муштерија захваљујући својој духовитости. Узео карту на шалтеру Sky Work-а без чекања (нова, мала швајцарска компанија која лети на малим авионима са пропелерима од Београда до Берна), прошао поред стотине људи који су чекали на 4 шалтера једне велике компаније до Цириха и помислио, е тако сам и ја годинама...

Нашао се на аеродрому са старим пријатељем свога покојног оца. Причали о његовој деци која такође живе у иностранству. Ћерка, живела годинама у Фиренци, изгубила посао пре пар месеци и преселила се код добре другарице у Малагу да ради у њеној школи страних језика. Својевремено је та нашла уточиште код ове прве у Фиренци кад је отишла из Земуна. Има Бога, слажемо се обојица.

Син, завршио грађевину у Лондону, тамо се оженио Италијанком, радио годинама у Ирској, изгубио посао, преселили се у Италију, код њених у Верону, сад ради у Венецији 4 дана у недељи, а петком и викендом је са женом и децом код куће у Верони. Луди живот, слажемо се опет нас двојица. Стари професор књижевности ми поклања своју најновију књигу са посветом и растајемо се - до следећег сусрета негде на Земунском кеју.

У авиону читао, блејао кроз прозор (мали авиони, ниско лете, кад је лепо време као јуче све се види), спавао. Узео торбу, прошао контролу, сео у кола и за 30 минута био у свом стану. Од стана у Београду до стана у Швајцарској пет сати и 45 минута.

Исписао заостали рачун, отишао на пошту и платио, нашао се у граду са добрим другом Томасом, јели швајцарске сиреве којих сам се био ужелео после 2 недеље у Београду, пили пиво, испричали се и исмејали, отишао кући, читао Überman од Tommy Jaud (најсмешнији и најлуђи немачки писац млађе генерације).

Данас радио и ево вечерас пишем ове редове.

Наравоученије за све оне које мучи носталгија, који ламентирају над смислом живота, који не знају где припадају, који пате што су овде или нису тамо итд. итд. Живите људи пуним плућима - и тамо и овде, уживајте у лепим, малим стварима (бурек тамо, ементалер овде, смешна књига тамо, смешна књига овде, Драган таксиста тамо, Томас Рамсеиер овде, излазак сунца на Дунаву тамо, залазак сунца на језеру овде ....итд, итд...

Итд. – разумемо се, зар не :)

Владимир Лучић, Швајцарска

............

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.