Franšize: od hamburgera do pasa

Šta da radite kada imate pedeset pet godina, dobro se osećate, našlo se i nešto kapitala, a posedujete i smisao za biznis... Najbolje rešenje je da otvorite restoran brze hrane, licencu prodate celom svetu i dve decenije kasnije nađete se na – Njujorškoj berzi.
Možda ova priča deluje neverovatno, ali se ipak potvrdila u praksi. Za njenog glavnog junaka možemo da uzmemo, na primer, Reja Kroka, osnivača lanca restorana brze hrane "Mekdonalds", koji je pomenutim redosledom zaista doživeo poslovni trijumf.

Upravo je "Mekdonalds", i pored brojnih kritika, pokazao svu moć poslovanja na osnovu franšizing ugovora. Na primeru "Meka" može se sagledati i dosadašnja uspešnost ovakvog načina poslovanja u Srbiji.

Prema rečima Milana Parivodića, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, dolazak poznatog lanca restorana u Srbiju bio je planiran 1983. godine, ali licencu koju je dobio tadašnji "Prokupac" nije iskoristio na najbolji način. Moćni "Geneks" prepoznao je svoju šansu, otkupio licencu i nekoliko godina kasnije krenuo sa prvim restoranima u Beogradu.

Koliko je to bio dobar poslovni potez potvrdilo se za samo šest meseca rada. Upravo toliko je vremena trebalo da se vrati prvobitno uloženih 15-16 miliona dolara.

Da li će se još neko u Srbiji odlučiti na pravi potez i napraviti franšizni ugovor koji će mu omogućiti brzu zaradu? O mogućnostima razvoja franšizinga u Srbiji raspravljalo se ovih dana na prvom skupu ovakve vrste u Privrednoj komori Srbije. Ministar Parivodić, koji je i doktorirao na temu franšizinga, perspektive ovakve vrste poslovnih odnosa ilustrovao je na primeru nemačke privrede gde u probnom periodu od tri godine preživi smo tri odsto firmi, ako samostalno nastupaju. Ukoliko se, pak, firme opredele za franšizing, procenat "preživljavanja" kreće se od 40 do 50 odsto, u istom periodu.

Veoma je važno da se uspostavi fer i dugotrajan odnos između davaoca franšize – franšizera i primaoca – franšizata, koji se sastoji u prenosu licence za glavni i pomoćne žigove, obuci kadrova, kao i kompletnom transferu znanja, koji uključuje i za naše prilike neverovatne detalje poput količine leda u piću ili mesta za postavljanje nalepnica pored liftova, a i takvih pojedinosti kao što su jačina snage sijalica.

Da sve može da bude predmet franšize potvrdio je i Vilijem Lesante, potpredsednik IFE – Međunarodne organizacije za franšizu, napominjući da se širom sveta prodaju i takve neobične franšize koje se odnose na posebne metode za treniranje pasa. Polovina od ukupnog broja prodaja u SAD ostvari se u franšiznim objektima, a vrednost prometa procenjuje se na – bilion dolara.

Na spisku franšiza je čak 75 različitih delatnosti, ali se ipak čak 60 odsto svih franšiza nalazi u industriji hrane i restorana, koje su predstavljale i prvenac u ovoj oblasti. Iza "brze i spore hrane" nalaze se auto-industrija, hoteli, usluge, restorani, industrija putovanja, zdravlje i lepota.

Prema podacima koje je izneo Lesante u sektoru hrane – hamburgeri su izgubili primat. Nadmašili su ih pice i sendviči. Za poslednje dve decenije primat polako gube i SAD, koje su početom osamdesetih bile vlasnici čak 90 odsto svih franšiza, da bi danas tek svaka druga franšiza bila u rukama Amerikanaca.

To se najbolje uočava prema konceptu primene franšiza u Australiji gde su čak 87 odsto svih franšiza domaćeg porekla, odnosno Brazila gde domaće franšize učestvuju sa 80 procenata. Veliko tržište, prema rečima potpredsednika IFE, predstavljaju Indija, Brazil, Meksiko i Kina, u kojoj je od 2000. do 2005. godine broj franšiznih ugovora povećan za šest puta.