Skrivena kamera

Glumci se trude da nam veoma realistično prikažu lik koga glume. Odličan glumac tako glumi da ne može da se primeti da glumi. Ako se zapitamo da li nas dobar glumac dobro obmanjuje i laže, odgovor je negativan samo iz jednog razloga: zato što znamo da glumac glumi. Upravo taj nesklad između naše svesnosti da gledamo glumca koji glumi i našeg doživljaja da je pred nama čovek koji ne glumi, jeste odlučujući za našu ocenu njegove glume. Šta se dešava kada neko sa kim smo u komunikaciji glumi, a mi niti znamo niti možemo da primetimo da glumi? Tada nas ta osoba dovodi u zabludu. Najjednostavnije rečeno, tada smo žrtva laži i prevare.

Jedna vrsta pozorišta izvan pozorišta je „nevidljiva animacija”. Tada publika ne zna da se pred njima odvija predstava već misli da je sve stvarno. Na primer, u restoranu, pred gostima „odigraju” ubistvo. To je sasvim različito od situacije kada kupimo kartu za pozorište. Kupujući kartu mi smo sklopili jednu vrstu psihološkog ugovora sa glumcima i pozorištem, potvrđujući da pristajemo da gledamo nešto što nije stvarno. Međutim, u slučaju nevidljive animacije takav ugovor ne postoji. Umetnici u želji da svojim delom izazovu snažne doživljaje kod publike, iako to publika niti je tražila niti je pristala, mogu da izazovu traume kod nekih gledaoca. Zbog toga se nevidljiva animacija smatra nekom vrstom „umetničkog silovanja”, etički neprihvatljivog i moralno spornog.

Skrivena kamera je vrsta nevidljive animacije u kojoj pored glumaca koji pred svojim žrtvama nevidljivo glume, postoji i naknadna publika koja zna za prevaru. I upravo je ta publika i njene reakcije na nečiju zbunjenost ono što je ključno. Gledaoci skrivene kamere pokazuju ismevanjem i podsmehom neprijateljski odnos prema žrtvi koja je u svom neznanju ispala „glupa” ili „prevarena”. To zna i žrtva, iako se, u trenutku zbunjenosti, a pod sugestijom glumca, osramoćeno smeje sama sebi.

Smejanjem se mogu izraziti različite emocije. Zdrav smeh je izraz osećanja smešnog, ali nisu svim ljudima smešne iste stvari. U neprijateljskim odnosima smešno je kada se datoj osobi desi nešto negativno, pa ona ispadne glupa, nespretna i nedostojanstvena. Smeh kao takav može biti izraz prezira, otvorenog kroz ismevanje, prikrivenog kroz ciničan podsmeh. Ismevanje žrtava skrivene kamere, bilo da su oni anonimusi ili poznate ličnosti, gaji neprijateljske odnose. Zreo čovek se drži pravila da se nikada ne smeje ljudima, već sa ljudima. Izgleda da u ovoj zemlji svako, pa i vi i ja, može da bude žrtva skrivene kamere, javne ili privatne. Pa čak i one u kojoj učestvuje uniformisana policija.