Sva rešenja na Balkanu nameću se spolja

Društvo za jugoistočnu Evropu iz Minhena, jedna od ključnih nemačkih institucija koje utiču na procese političkog i društvenog zbližavanja Nemačke sa državama zapadnog Balkana, i na njihove evropske integracije, prinuđeno je pre nepune dve nedelje da se suoči sa nacističkom prošlošću. Zasluga pripada švajcarskom istoričaru i novinaru Andreasu Ernstu, dobitniku ovogodišnje Nagrade za novinarstvo tog naučnog društva.

Uoči uručivanja priznanja – medalje koja je nosila ime dugogodišnjeg demohrišćanskog poslanika u Bundestagu i istaknutog naučnog radnika Rudolfa Fogela – Ernst je upozorio da neće prihvatiti nagradu pod tim imenom, s obzirom na to da je Fogel bio nacista. Događaji su se, potom, smenjivali munjevitom brzinom. Predsednik Društva za jugoistok Evrope (SOG), socijaldemokrata Gernot Erler, saopštio je da se jednoglasnom odlukom članova predsedništva društva ime prestižne nagrade menja – posle dvodecenijskog dodeljivanja – u Nagradu za novinarstvo. U istom dahu, ne pominjući povod, Erler je najavio da će se SOG intenzivno pozabaviti (nacističkom) prošlošću društva, njenih osnivača i članova.

„Kada sam saznao da sam izabran za ovogodišnjeg laureata SOG, potražio sam na ’Guglu’ bliže informacije, a ono što sam našao duboko me je potreslo. Fogel je uoči i za vreme Drugog svetskog rata bio ’propagandista’ Trećeg rajha, a njegova uloga u ’selekciji’ za likvidaciju i deportaciju Grka i Jevreja u Solunu 1942. ostala je nerazjašnjena. Fogelu se stavlja na teret i da je kao poslanik Bundestaga 1954. omogućio ratnom zločincu, esesovcu Alojzu Bruneru da pobegne iz Hamburga u Damask”, kaže u razgovoru za „Politiku” Ernst. „Tačno je, takođe, da je moj gest podstakao komisiju i ministarstvo spoljnih poslova da javno obećaju da će se suočiti sa nemilom prošlošću i nacionalsocijalističkim reliktima... Ipak, još od oktobra prošle godine komisija istoričara istražuje prošlost društva. Zašto nisu ranije došli do rezultata, nije mi poznato”.

U nekoliko intervjua ste rekli da su pripadnici političkih i društvenih elita na Kosovu, ali i u Srbiji, potvrdili da bi odvajanje severnog dela od Kosova, u zamenu za regiju Preševa i Bujanovca, bilo rešenje problema.

U mom govoru povodom dodele nagrade SOG sam naglasio da mi smeta da se sva rešenja balkanskih problema nameću spolja, umesto da se rešavanje prepusti dvema suprotstavljenim stranama.

Mislite li da bilo moguće postići rešenje u direktnim pregovorima, bez posredovanja trećih?

Ako bi se Kosovu predočilo da neće moći da računa na bezuslovnu naklonost međunarodne zajednice, već da je njen jedini interes da Beograd i Priština zajednički reše probleme, Priština bi se drugačije postavila.

Kakav ste utisak stekli u razgovorima sa predstavnicima Kosova i Beograda?

Mislim da ni jednoj ni drugoj strani nije strano rešenje zamene teritorija, ali svi ističu da ono, u ovom trenutku, nije ostvarivo zbog odbijanja međunarodne zajednice da se na tu temu pregovara.

U intervju za švajcarski radio „Eho der cajt” ste rekli da ne razumete stav međunarodne zajednice, po kome Kosovo ima pravo na otcepljenje i nezavisnost, a srpski sever Kosova to nema?

Upravo tako. Međunarodna zajednica ponavlja da o promeni sadašnjih granica ne može biti reči, a pri tom su sami doprineli promeni granica – omogućujući Kosovu otcepljenje. U sadašnjoj situaciji, ne može se ozbiljno računati sa saglasnošću Srba na severu Kosova, nego će biti reči, u najboljem slučaju, o iznuđenom pristanku na rešenje koje nije konačno.

Nemačke diplomate u regionu su mi potvrdile da na tu temu postoje razmišljanja, kako u Berlinu, tako i u Briselu. Naglasili su da bi razmena regija bila dobro rešenje, ali da o njoj ne mogu zvanično da raspravljaju, jer je ta tema, u ovom trenutku, za međunarodnu zajednicu – tabu. Slično sam čuo i od diplomata drugih evropskih zemalja, ovde (u Srbiji) i u Makedoniji.

Vašu studiju o rezultatima istrage Dika Martija o transplantaciji organa srpskih talaca na Kosovu „Skandal i socijalni preobražaj”, usmerili ste na aspekt prizivanja u svest albanskog stanovništva da nije sve crno i belo.

Problem Kosova i tamošnjih (društvenih slojeva) je da žive u ubeđenju da imaju sva prava. Mislim da je to problem i nekih drugih balkanskih država, a da se iluzija časnog rata ponovo podstiče problematičnim oslobađanjem krivice Ramuša Haradinaja i Ante Gotovine pred sudom u Hagu.

----------------------------------------------------------

Šta je SOG

Društvo za jugoistočnu Evropu iz Minhena (SOG),  osnovano je 1952. godine, a njegov rad subvencioniše Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Sve do početka ovog milenijuma, cilj ove organizacije je unapređenje naučnih i privrednih odnosa i podsticaj kulturne razmene sa zemljama jugoistoka Evrope. Osnovano je sa naumom da se podstaknu procesi demokratizacije sa krajnjim ciljem rušenja komunističkih struktura vlasti. Od raspada bivše Jugoslavije, društvo je angažovano da doprinese evropskim integracijama regiona, uključujući četrnaest zemalja, a sa prioritetnim ciljem integracije Srbije, Kosova, BiH i Turske.