Сва решења на Балкану намећу се споља

Друштво за југоисточну Европу из Минхена, једна од кључних немачких институција које утичу на процесе политичког и друштвеног зближавања Немачке са државама западног Балкана, и на њихове европске интеграције, принуђено је пре непуне две недеље да се суочи са нацистичком прошлошћу. Заслуга припада швајцарском историчару и новинару Андреасу Ернсту, добитнику овогодишње Награде за новинарство тог научног друштва.

Уочи уручивања признања – медаље која је носила име дугогодишњег демохришћанског посланика у Бундестагу и истакнутог научног радника Рудолфа Фогела – Ернст је упозорио да неће прихватити награду под тим именом, с обзиром на то да је Фогел био нациста. Догађаји су се, потом, смењивали муњевитом брзином. Председник Друштва за југоисток Европе (СОГ), социјалдемократа Гернот Ерлер, саопштио је да се једногласном одлуком чланова председништва друштва име престижне награде мења – после дводеценијског додељивања – у Награду за новинарство. У истом даху, не помињући повод, Ерлер је најавио да ће се СОГ интензивно позабавити (нацистичком) прошлошћу друштва, њених оснивача и чланова.

„Када сам сазнао да сам изабран за овогодишњег лауреата СОГ, потражио сам на ’Гуглу’ ближе информације, а оно што сам нашао дубоко ме је потресло. Фогел је уочи и за време Другог светског рата био ’пропагандиста’ Трећег рајха, а његова улога у ’селекцији’ за ликвидацију и депортацију Грка и Јевреја у Солуну 1942. остала је неразјашњена. Фогелу се ставља на терет и да је као посланик Бундестага 1954. омогућио ратном злочинцу, есесовцу Алојзу Брунеру да побегне из Хамбурга у Дамаск”, каже у разговору за „Политику” Ернст. „Тачно је, такође, да је мој гест подстакао комисију и министарство спољних послова да јавно обећају да ће се суочити са немилом прошлошћу и националсоцијалистичким реликтима... Ипак, још од октобра прошле године комисија историчара истражује прошлост друштва. Зашто нису раније дошли до резултата, није ми познато”.

У неколико интервјуа сте рекли да су припадници политичких и друштвених елита на Косову, али и у Србији, потврдили да би одвајање северног дела од Косова, у замену за регију Прешева и Бујановца, било решење проблема.

У мом говору поводом доделе награде СОГ сам нагласио да ми смета да се сва решења балканских проблема намећу споља, уместо да се решавање препусти двема супротстављеним странама.

Мислите ли да било могуће постићи решење у директним преговорима, без посредовања трећих?

Ако би се Косову предочило да неће моћи да рачуна на безусловну наклоност међународне заједнице, већ да је њен једини интерес да Београд и Приштина заједнички реше проблеме, Приштина би се другачије поставила.

Какав сте утисак стекли у разговорима са представницима Косова и Београда?

Мислим да ни једној ни другој страни није страно решење замене територија, али сви истичу да оно, у овом тренутку, није оствариво због одбијања међународне заједнице да се на ту тему преговара.

У интервју за швајцарски радио „Ехо дер цајт” сте рекли да не разумете став међународне заједнице, по коме Косово има право на отцепљење и независност, а српски север Косова то нема?

Управо тако. Међународна заједница понавља да о промени садашњих граница не може бити речи, а при том су сами допринели промени граница – омогућујући Косову отцепљење. У садашњој ситуацији, не може се озбиљно рачунати са сагласношћу Срба на северу Косова, него ће бити речи, у најбољем случају, о изнуђеном пристанку на решење које није коначно.

Немачке дипломате у региону су ми потврдиле да на ту тему постоје размишљања, како у Берлину, тако и у Бриселу. Нагласили су да би размена регија била добро решење, али да о њој не могу званично да расправљају, јер је та тема, у овом тренутку, за међународну заједницу – табу. Слично сам чуо и од дипломата других европских земаља, овде (у Србији) и у Македонији.

Вашу студију о резултатима истраге Дика Мартија о трансплантацији органа српских талаца на Косову „Скандал и социјални преображај”, усмерили сте на аспект призивања у свест албанског становништва да није све црно и бело.

Проблем Косова и тамошњих (друштвених слојева) је да живе у убеђењу да имају сва права. Мислим да је то проблем и неких других балканских држава, а да се илузија часног рата поново подстиче проблематичним ослобађањем кривице Рамуша Харадинаја и Анте Готовине пред судом у Хагу.

----------------------------------------------------------

Шта је СОГ

Друштво за југоисточну Европу из Минхена (СОГ),  основано је 1952. године, а његов рад субвенционише Министарство спољних послова Немачке. Све до почетка овог миленијума, циљ ове организације је унапређење научних и привредних односа и подстицај културне размене са земљама југоистока Европе. Основано је са наумом да се подстакну процеси демократизације са крајњим циљем рушења комунистичких структура власти. Од распада бивше Југославије, друштво је ангажовано да допринесе европским интеграцијама региона, укључујући четрнаест земаља, а са приоритетним циљем интеграције Србије, Косова, БиХ и Турске.