Fatalna ljubav

Izraz fatalna ljubav povezuje sudbinu i ljubav, označujući sudbinsku ljubav. Latinska reč fatum znači sudbina. Koncept sudbine je takav da je Bog ili neka viša sila osudila nekoga da mu život teče nekim tačno određenim tokom. Oni koji veruju u sudbinu misle da ljudi svoj život ne mogu bitno da promene, već da treba da se pasivno prepuste višim silama koji njima upravljaju. U ljubavi i zaljubljenosti treba da se pomire sa tim da im je određeni partner „suđen”.

Kada neko izjavi da mu je određeni partner fatalan, on tvrdi da je od njega zavisan, da ne može slobodno da izabere da ostane ili da ode. Zato je fatalna ljubav drugi izraz za zavisnost od datog odnosa. To može da bude razlog što se fatalnost povezuje sa negativnim značenjem. Ljudi koji su zadovoljni svojim partnerom ne kažu da je on fatalan, već da su našli čoveka ili ženu svog života.

Izraz fatalno ima još jedno značenje, kao u izrazu fatalna bolest, dakle nešto što donosi neizbežno propadanje i smrt. Nekada se za neku veoma lepu i harizmatičnu ženu kaže da je fatalna – femme fatale – opasna žena u koju se muškarci slepo zaljubljuju i postaju toliko opčinjeni da ne mogu da se odbrane od toga da ih ona iskoristi do kraja, da ih „upropasti” i odbaci.

Psihoterapeuti po pravilu ne veruju u koncept sudbine, već smatraju da je čovek „kovač vlastite sreće”. To znači da smo svi mi odrasli slobodni u činjenju vlastitih životnih izbora i zbog toga sami odgovorni za njihove posledice. U većini slučajeva možemo da utičemo na objektivne životne okolnosti ili da odemo iz okruženja koje nam je neprihvatljivo. A kada su okolnosti zaista nepromenljive možemo da izaberemo stav koji ćemo prema njima da zauzmemo.

Ako neko trpi odnos koji mu je neprihvatljiv, jer ga doživljava kao sudbinski, on se sam odriče svoje slobode i prebacuje vlastitu odgovornost na nekakvu sudbinu. Slično, odgovornost može da prebaci na „fatalnog” partnera, kao u slučaju fatalne žene ili velikog zavodnika. Dok se ranije odgovornost za nečije propadanje u ljubavi prebacivala na zavodnicu ili zavodnika koji je nekoga opčinio svojim tajanstvenim moćima, danas znamo da je odgovornost uvek na osobi koja se zaljubila i koja dozvoljava da ostane zavedena.

Ono što je zaista fatalno je fatalizam, verovanje u fatalnost, u fatalnu ljubav. Osoba koja je zavisna pogrešno misli da ne može da živi bez datog partnera, da je raskid kraj života. Ona, ma koliko bila nezadovoljna odnosom, ostaje u njemu, ili ako raskida, stalno mu se ponovo vraća. Ako je drugi ostavi, osoba može da počini ubistvo ili samoubistvo. Zato je dobro da na sudbinu gledamo kao nešto čime upravljamo, a ne kao na nešto što trpimo.