Recesija i naše presabiranje

Ministarstvo finansija i privrede opet je iskoristilo vikend i praznične dane da nam saopšti lepu vest – da je Srbija, sudeći po podacima iz prvog tromesečja, izašla iz recesije. I zaista, kada se pogledaju ponuđeni statistički podaci, sve na to ukazuje. Industrijska proizvodnja je povećana 5,2 odsto, a bruto domaći proizvod porastao je 1,9 procenata. Utrostručili smo proizvodnju automobila!

Time, istina, nije domašen lanjski minus iz prvog tromesečja od 2,7 procenata, ali za Ministarstvo je najvažnije, ipak, da se ušlo u pozitivnu zonu.

Prva tri meseca u godini svuda su, pa i kod nas, isuviše kratko vreme za izvođenje dubljih i dalekosežnijih zaključaka. To, konačno, i u Ministarstvu priznaju. Ostaje da se vidi šta će reći celo prvo polugođe. Ako i ta tri meseca budu u plusu – Srbija je odista na dobrom putu da se posle nekoliko godina ozbiljnih ekonomskih iskušenja nađe među retkim zemljama sa kakvim-takvim privrednim rastom.

I to je, reklo bi se, jedan deo priče. Onaj koji godi. Drugi se odnosi na našu neveselu svakodnevicu koji nikakva statistika ne može da ulepša. Sve ove priče i presabiranja o uspešnom startu poslovne 2013. godine padaju kao kula od karata pred činjenicom da ovo ministarstvo, u kome su dva najvažnija ekonomska resora, nije mnogo učinilo da se poveća broj zaposlenih, a s tim i standard građana. Lane je u Srbiji, i to je statistika izračunala, svakog dana, dakle i vikendom, bez radne knjižice ostajalo po 43 osobe. Šta za ljude s prosečnom platom od 350 evra ili penzijom od 22.000 dinara znači podatak da Srbija izlazi iz recesije? Gotovo ništa. Da li su to osetili ovih prazničnih dana? Nisu. Statistika se ne jede.

Srbija je sopstvenim greškama ostala bez industrije koja je svuda, samo ne kod nas, najveći poslodavac. Zato nam se i događa da u ukupnom privrednom rastu njen udeo bude manji od 20, poljoprivrede desetak i koji procenat, a ostatak od oko 70 odsto nose delatnosti nerazmenljivih dobara s kojima ne možemo u svet. Niko neće, niti može, da kupi naše mobilne, telefonske, zdravstvene, školske, administrativne… i druge usluge.

Jedan „Fijat” je malo za ono što nam treba. Čak i da ne zavirujemo u bilanse koliko nam kao zemlji od tog posla čisto ostaje. Dobro je da ga imamo, ali jedna Slovačka, koja nikada nije imala automobilsku industriju, proizvela je lane 926.555 vozila. Čak 44,9 odsto više nego 2011. Ta zemlja proizvodi 171 automobil na 1.000 stanovnika i prema tom pokazatelju najveći je proizvođač automobila na svetu.

A mi se „valjamo” od sreće što iz Kragujevca izlazi stotinak hiljada vozila uglavnom za svet, jer mi, čak ni uz državne subvencije od tri hiljade evra, ne možemo da kupimo više od dve-tri hiljade „velikih fića”. I to je cena recesije iz koje se junački izvlačimo, ali sa gubitkom stotina hiljada radnih mesta i 27 odsto nezaposlenog radnosposobnog stanovništva.