Novi „hladni rat”

Rusija neće isporučiti Amerikancima Eduarda Snoudena. Između dve najveće vojne sile na svetu verovatno neće biti ni dogovora u vezi sa dubljim uplitanjem SAD u rat u Siriji. Teško da će Moskva omekšati stav i kada je reč o pravu Amerikanaca da usvajaju rusku siročad.

U ruskoj prestonici, sigurno, neće odustati ni od zahteva da se kući vrati Viktor But, trgovac oružjem koji trenutno dane provodi u jednom američkom zatvoru.

Sa druge strane, u Vašingtonu, koji Moskvu optužuje da u slučaju „Snouden” igra neku svoju igru, ne odustaju od takozvanog akta Magnitski, neke vrste spiska ruskih zvaničnika kojima se zabranjuje ulazak na teritoriju SAD. Štaviše, sadašnji spisak od 18 imena trebalo bi, prema nekim najavama, da se poveća na – 180.

Kako, svojevremeno, i bez mnogo okolišanja, reče Mit Romni, guverner Masačusetsa i kandidat Republikanske partije na predsedničkim izborima 2012: „Rusija je danas naš geopolitički neprijatelj broj jedan”. Slično razmišlja i Džon Arkila, pišući u listu „Američki konzervativac”, da je za Vašington od izuzetne važnosti da „ne dozvoli pobedu Rusije u Siriji”.

U situaciji kada se u sam vrh svetskih moćnika nezaustavljivo gura i Kina, Amerikanci i Rusi kao da se vraćaju dobu dubokog ideološkog animoziteta i takozvanog hladnog rata.

Podsetimo, bio je to period od 1947. do 1991 (raspada SSSR-a i Istočnog bloka) kada su najubojitija oružja dve strane – uključujući i njihove ispostave NATO i Varšavski pakt – imala samo jedan zadatak: uništiti protivnika do temelja.

Srećom, uzdržali su se...

A onda se 24. juna 2010. ukazao tračak nade: predsednici SAD i (tadašnje) Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, promovisali su u Vašingtonu politiku „resetovanja” i sklopljeni dogovor potvrdili zajedničkim ručkom u obližnjem „Burger kingu”.

Politika „resetovanja” bila je dobra ideja, ali koja je, kako se ispostavilo, po svojoj sveobuhvatnosti i mogućnostima, nažalost, prevazilazila snagu dvojice slabašnih šefova najmoćnijih država.

Jednostavno se izgubila u činjenici da Amerikanci nisu baš mnogo marili za dogovoreno, dok su Rusi odgovorili vraćanjem na vlast Medvedevljevog prethodnika, daleko odlučnijeg i opasnijeg – Vladimira Putina.

I kolo se polako ponovo zavrtelo. Ovaj put niko ne spominje ideološka razmimoilaženja niti poziva na novi „hladni rat”, stvari se svode na strateško pozicioniranje u globalnom smislu. Mesta za sukobljavanja, politička, ekonomska, vojna... na ovoj planeti ima isuviše.

Odlazeća ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs smatrala je za shodno da malo „spusti loptu” i izjavi juče kako su odnosi njene zemlje sa Rusijom – „kompleksni i višeslojni”, da je u mnogo navrata bilo i ozbiljnijih nesporazuma, ali da je u većini slučajeva sve okončano međusobnom saglasnošću.

Na sve se ovih dana nadovezao tipičan američki junak, pojedinac koji nije prezao da udari u srce države, u njene najdublje čuvane tajne – Eduard Snouden...