Нови „хладни рат”

Русија неће испоручити Американцима Едуарда Сноудена. Између две највеће војне силе на свету вероватно неће бити ни договора у вези са дубљим уплитањем САД у рат у Сирији. Тешко да ће Москва омекшати став и када је реч о праву Американаца да усвајају руску сирочад.

У руској престоници, сигурно, неће одустати ни од захтева да се кући врати Виктор Бут, трговац оружјем који тренутно дане проводи у једном америчком затвору.

Са друге стране, у Вашингтону, који Москву оптужује да у случају „Сноуден” игра неку своју игру, не одустају од такозваног акта Магнитски, неке врсте списка руских званичника којима се забрањује улазак на територију САД. Штавише, садашњи списак од 18 имена требало би, према неким најавама, да се повећа на – 180.

Како, својевремено, и без много околишања, рече Мит Ромни, гувернер Масачусетса и кандидат Републиканске партије на председничким изборима 2012: „Русија је данас наш геополитички непријатељ број један”. Слично размишља и Џон Аркила, пишући у листу „Амерички конзервативац”, да је за Вашингтон од изузетне важности да „не дозволи победу Русије у Сирији”.

У ситуацији када се у сам врх светских моћника незаустављиво гура и Кина, Американци и Руси као да се враћају добу дубоког идеолошког анимозитета и такозваног хладног рата.

Подсетимо, био је то период од 1947. до 1991 (распада СССР-а и Источног блока) када су најубојитија оружја две стране – укључујући и њихове испоставе НАТО и Варшавски пакт – имала само један задатак: уништити противника до темеља.

Срећом, уздржали су се...

А онда се 24. јуна 2010. указао трачак наде: председници САД и (тадашње) Русије, Барак Обама и Дмитриј Медведев, промовисали су у Вашингтону политику „ресетовања” и склопљени договор потврдили заједничким ручком у оближњем „Бургер кингу”.

Политика „ресетовања” била је добра идеја, али која је, како се испоставило, по својој свеобухватности и могућностима, нажалост, превазилазила снагу двојице слабашних шефова најмоћнијих држава.

Једноставно се изгубила у чињеници да Американци нису баш много марили за договорено, док су Руси одговорили враћањем на власт Медведевљевог претходника, далеко одлучнијег и опаснијег – Владимира Путина.

И коло се полако поново завртело. Овај пут нико не спомиње идеолошка размимоилажења нити позива на нови „хладни рат”, ствари се своде на стратешко позиционирање у глобалном смислу. Места за сукобљавања, политичка, економска, војна... на овој планети има исувише.

Одлазећа амбасадорка САД у УН Сузан Рајс сматрала је за сходно да мало „спусти лопту” и изјави јуче како су односи њене земље са Русијом – „комплексни и вишеслојни”, да је у много наврата било и озбиљнијих неспоразума, али да је у већини случајева све окончано међусобном сагласношћу.

На све се ових дана надовезао типичан амерички јунак, појединац који није презао да удари у срце државе, у њене најдубље чуване тајне – Едуард Сноуден...