Srbi kamenovani na Gazimestanu

Devetnaestogodišnja S. P. iz Preoca kod Priš­tine te­ško je povređena u ka­me­no­va­nju auto­bu­sa koji je Srbe prevozio sa parastosa na Gazimestanu. Žuti gradski auto­bus koji služi za prevoz škol­ske de­ce u gračaničkoj enklavi bio je me­ta na­pa­da u kome je lak­še povređeno još nekoliko oso­ba. Uglav­nom mlađi Albanci organizovano su sačekali auto­bus i napali ga kamenicama.

„Pacijent­kinja S. P. zadobila je više povreda u predelu gla­ve, nje­ne rane su sanirane i ušivene i oče­ku­je­mo da će na­kon posmatranja biti pu­šte­na na kućno le­če­nje”, rekao je za „Politiku” dokt­or De­jan Milanović, načelnik Hitne službe Do­ma zdravlja u Gračanici.

Na­pad se dogodio uprkos to­me što je na svakih sto metara sa obe strane pu­ta bila raspoređena Ko­sov­ska policija. Opsežne i du­go pripremane mere za obez­be­đe­nje učesnika na Vidovdanu na­kon velikih incidenata koji su se dogodili prošle godine nisu da­le željeni rez­ultat i po­ka­za­le su da Ko­sov­ska policija nije u mogućnosti da održi osnovni red i zaš­titi građane. Iako je bilo insistiranja da se u obez­be­đe­nje proslave Vidovdana ak­tivno uključi Kfor do to­ga nije do­šlo, jer je bilo prisutno tek nekoliko predstavnika voj­ne misije.

Mno­go ma­nje Srba ne­go prethodnih godina, bez stranačkih obeležja i sa malim brojem za­sta­va, go­to­vo da nisu izazivali nikakvu pažnju. Policija nije reagovala na ćirilične natpise na majicama na kojima je pisalo „SRBIN”, „Bog ču­va Srbe”, niti svlačila i prebijala ljude kao prošle godine. Međutim, za zastrašivanje i pravljenje atmosfere u ko­joj treba „pokazati Srbima gde im je me­sto”, ovog pu­ta bili su zaduženi civili sa kamenicama u rukama.

Strategija priš­tinskih vlasti da proslavu Vidovdana treba svesti na „popovski praznik” realizuje se već nekoliko godina ciljanim incidentima koji dobijaju veliki publicit­et i na­kon kojih sve ma­nje ljudi želi da se izloži riziku i do­đe na Gazimestan i u Gračanicu. Oduzimanje sva­ke nacionalne ili državne dimenzije proslave Vidovdana na Ko­so­vu i Metohiji osnovni je cilj svih na­pa­da i provokacija prote­klih godina.

Kod običnog sve­ta sve ovo što se do­ga­đa oko Vidovdana izgleda sasvim drugačije. „Idem oko­lo i gle­dam lica ljudi, ne­ka­ko sam se zaželela”, kaže Snežana Borzanović iz Priš­tine i prolazi između ljudi u porti manastira Gračanica. Go­spo­đa sa za­sta­vom stigla je iz Herceg No­vog. Iz kafića preko manastirskog zida dopiru gla­sna muzika i pe­sma dva­de­se­tak mlađih ljudi, koji su slavili ce­lu noć. Jelica Stojanović, profesorica Filozo­fsk­og fa­kul­te­ta iz Nik­šića, kaže da se raduje svaki put i Gračanici i njenim freskama, da se raduje susretu sa ljudima. Ona Vidovdan ne propušt­a, sva­ke godine do­đe sa prijateljima.

Sa parastosa ispred Spomenika kosovskim junacima patrijarh Irinej poručuje da se ne sme zaboraviti Ko­so­vo i Metohija, da niko ne­ma pravo na tu vrstu zaborava i poziva narod da se vrati svojim domovina i svetinjama.

„Tužno je i žalosno braćo i sestre kad otvorimo ’Politiku’ i pročitamo u umrlicama, ne­ko iz Priš­tine, ne­ko iz Prizrena, ne­ko iz Đakovice... Oni umiru van svo­ga do­ma i van grobova svojih predaka. Moramo učiniti sve da se vratimo, a valjda će moćnici koji kroje sudbinu sve­ta videti šta je pravda i istina i pomoći nam da vratimo svo­ju zemlju, obnovimo svetinje i podignemo svo­je do­mo­ve”, poručio je patrijarh Irinej.

U realnom životu atmosfera ko­ja se napravila ju­če, poruka ko­ju su kamenicama poslali nasilnici, zaustavlja većinu dobrih namera i po­stu­pa­ka koji bi život Srba na Ko­so­vu i Metohiji učinili normalnim.

Živojin Rakočević