Svet koka-kole

Od našeg specijalnog izveštača
Atlanta – Kad jedna od najvećih svetskih kompanija otvara muzej, pa makar bio posvećen jednom napitku, ona to čini s posebnim stilom: pozove u goste oko 200 novinara iz 24 zemlje, omogući im da vide Ameriku s one lepše strane i da dožive "Koka-Kolu" u svoj njenoj veličini i bogatstvu. U Atlanti, glavnom gradu Džordžije (poznatom i kao "dom koka-kole"), 24. maja otvorena su vrata "Novog sveta koka-kole", posvećenog najpoznatijem bezalkoholnom piću na svetu. Da nije reč samo o čuvstvima (jer Amerikanci imaju posebnu vezu sa koka-kolom, sa kojom se druže 121 godinu), i želji kompanije da kroz eksponate iz raznih krajeva sveta pokaže svoju planetarnu rasprostranjenost, nego i o promišljenom poslovnom potezu govori podatak da se očekuje milion posetilaca godišnje. I neka svako ostavi po pedesetak dolara za ulaznice (15 dolara za odrasle) i suvenire... Stari muzej, otvoren 1990. godine, za 17 godina obišlo je 13 miliona ljudi.

Nova turistička atrakcija, naravno, značajna je i za Atlantu, jer procene govore da će čak 44 odsto posetilaca prenoćiti u lokalnim hotelima.

Dakle, novinari iz Kine, Japana, Indije, Rusije, Ukrajine, Srbije, Hrvatske, Rumunije, Ekvadora, Meksika, Finske... ušli su u obnovljeni muzej, dvostruko veći od starog, odmah posle najvernijih fanova koka-kole koji su došli iz svih krajeva SAD, da bi prvi videli, probali, kupili. Na oko 5.800 kvadratnih metara izloženo je više od 1.200 eksponata koji nikada ranije nisu bili izloženi, u 4D bioskopu krećete u potragu za najtajnijim receptom na svetu, možete da vidite galeriju pop-kulture sa delima poznatih umetnika koji su za temu ili motive imali ovu robnu marku (Endi Vorhol je, naravno, na počasnom mestu), da stvarate sopstvenu pop-umetnost, da igrate interaktivne igrice, pošaljete digitalne razglednice, a imate priliku i da probate više od 70 različitih proizvoda ove kompanije. Pa ako volite... Za nekoga iz Srbije može biti zanimljiv zid sa portretima – tu su fotografije ljudi u prirodnoj veličini u zajednicama širom sveta gde je "Koka-Kola" pomagala lokalne programe, a mesto se našlo i za Ružicu Jaćimović iz našeg Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, koja u snimljenoj poruci govori o akciji zaštite reke Dunav.

I sama zgrada muzeja predstavlja svojevrsnu atrakciju – izgrađena je u skladu sa američkim standardima za očuvanje životne sredine i energije i jedna je od malog broja ekološki održivih zgrada u Džordžiji.

"Novi ’Koka-Kola’ svet" istinski slavi magiju koka-kole, rekao je na otvaranju muzeja Nevil Isdel, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor kompanije, dodajući da je to "izraz svega onoga što ’Koka-Kola’ jeste i naš optimizam za budućnost". Početku rada nove turističke atrakcije prisustvovali su guverner Džordžije Soni Perdju, gradonačelnica Atlante Širli Frenklin i Muhtar Kent, predsednik i direktor sektora bankarskih operacija "Koka-Kole".

Isdelu, koji je na čelu kompanije od 2004. godine, pripisuju se zasluge za njen osetan napredak poslednjih godina.

Prema podacima kompanije, u prvom kvartalu 2007. "Koka-Kola" je povećala dobit za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što preračunato u dolare znači da je zaradila 1,26 milijardi, u odnosu na 1,11 milijardi dolara iz istog tromesečja 2006.  

Najveći svetski proizvođač bezalkoholnih napitaka (u više od 200 zemalja proda se oko 1,4 milijarde napitaka dnevno) za prva tri meseca ove godine povećao je prihode za 17 odsto – na 6,1 milijardu dolara, što je najveći tromesečni rast "Koka-Kole" u poslednjih devet godina. A rast dobiti se pripisuje povećanoj prodaji na međunarodnim tržištima (za razliku od zabeleženog pada na američkom tlu).

Kompanija koja ima više od 400 robnih marki, koje sadrže gotovo 2.400 vrsta napitaka ima različite ponude na tržištima, a ono što je dostupno u Srbiji samo je delić asortimana koji se može videti u Americi. U SAD upravo počinje širenje lanca "Koka-Kolinih" kafea, uskoro bi trebalo da krene i proizvodnja (svetlećih) aluminijumskih boca prepoznatljivog oblika, a napravljene su i "zelene" majice od 50 odsto pamuka i 50 odsto plastike (od pet recikliranih flaša koka-kole).