Predator

Po­sto­je naj­ma­nje dve ško­le mi­šlje­nja me­đu kri­ti­ča­ri­ma ide­je Alek­san­dra Vu­či­ća da za sa­vet­ni­ka u Vla­di Sr­bi­je an­ga­žu­je Do­mi­ni­ka Stros-Ka­na, osra­mo­će­nog biv­šeg di­rek­to­ra Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da ko­ga u Pa­ri­zu če­ka su­đe­nje za sek­su­al­no pod­vo­đe­nje.

Jed­ni mi­sle da se Vu­čić se­tio Stros-Ka­na ka­ko bi „pre­pa­ko­vao” du­go­ve i us­put umi­rio me­đu­na­rod­ne kru­go­ve za­bri­nu­te što je nji­hov sta­ri zna­nac Mla­đan Din­kić iz­ba­čen iz vla­de.

Dru­gi tvr­de da ni­je reč o struč­no­sti i da je Vu­čić sa­mo hteo da „za­se­ni pro­sto­tu” do­vo­đe­njem u Be­o­grad čo­ve­ka ko­ji bi da­nas vr­lo ve­ro­vat­no bio pred­sed­nik Fran­cu­ske da pre par go­di­na ni­je osta­vio sum­nji­ve ma­sni­ce na te­lu cr­ne emi­grant­ki­nje u luk­su­znom nju­jor­škom ho­te­lu.

No za­to je 2011, ka­da je Stros Kan uhap­šen zbog na­si­lja nad so­ba­ri­com, go­to­vo ceo Be­o­grad pri­pa­dao sa­mo jed­noj ško­li mi­šlje­nja: da je Sar­ko­zi sme­stio po­li­tič­kom pro­tiv­ni­ku i da po­kva­re­na so­ba­ri­ca la­že. O to­me ima mno­štvo tra­go­va u li­be­ral­noj srp­skoj blo­gos­fe­ri.

Sve to, me­đu­tim, vi­še ni­je bit­no.

Ni­je bit­no je­su li Vu­či­će­vi kri­ti­ča­ri li­be­ral­ni in­te­lek­tu­al­ci ili mu­ški šo­vi­ni­sti. Ni­je bit­no je­su li is­kre­ni po­bor­ni­ci pra­va že­na ili li­ce­me­ri ko­ji sa­mo tra­ga­ju za nje­go­vom Ahi­lo­vom pe­tom. To smo li­ce­mer­je vi­de­li la­ne, ka­da je gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da po­plju­vao le­gen­dar­nog gra­do­na­čel­ni­ka Nju­jor­ka Ru­di­ja Đu­li­ja­ni­ja zbog to­bo­žnje po­dr­ške NA­TO bom­bar­do­va­nju. Da bi od­mah za­tim to­plo pri­mio čo­ve­ka ko­ji je stvar­no slao bom­bar­de­re na Be­o­grad, fran­cu­skog mi­ni­stra voj­nog iz 1999, go­di­ne Ale­na Ri­ša­ra, ka­da je uoči iz­bo­ra do­pu­to­vao u Be­o­grad da nas oba­ve­sti da Fran­soa Oland u pot­pu­no­sti po­dr­ža­va Bo­ri­sa Ta­di­ća.

Ov­de je bi­tan sa­mo prin­cip.

Do­mi­nik Stros-Kan je me­đu­na­rod­ni sek­su­al­ni pre­da­tor. Me­đu nje­go­vim žr­tva­ma su že­ne svih bo­ja i pro­fe­si­ja (so­ba­ri­ce, pro­sti­tut­ke, stju­ar­de­se, no­vi­nar­ke, po­li­ti­čar­ke, ban­kar­ke). Je­su li sve te že­ne la­žlji­vi­ce, ili la­že i ob­ma­nju­je Stros-Kan?

Ogrom­nu ka­u­ci­ju za iz­la­zak iz nju­jor­škog za­tvo­ra tom fi­nan­sij­skom ge­ni­ju mo­ra­la je da pla­ti su­pru­ga, bo­ga­ta na­sled­ni­ca. Is­pla­ti­la je i so­ba­ri­cu, da bi ga na kra­ju ipak osta­vi­la. Stros-Kan je la­gao svi­ma, ali ne­će Sr­bi­ji?

A vlast, ko­ja na­me­ra­va da ga pla­ća na­šim nov­ci­ma, tvr­di da su to nje­go­vi pri­vat­ni pro­ble­mi. Zar ne ume da na­đe eks­per­ta ko­ji ni­je pod krivičnom op­tu­žbom? Džo­zef Šti­glic, biv­ši glavni ekonomista Svet­ske ban­ke, za raz­li­ku od Stros-Ka­na ne­ma po­li­cij­ski do­si­je, već No­be­lo­vu na­gra­du.

Ob­ja­sni­te nam još jed­nom, za­što nam ono tre­ba Do­mi­nik Stros-Kan?