Stamenković: MAT je predlagao, ali nisu hteli da čuju

Stojan Stamenković, vodeći saradnik i urednik uglednog mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), slaže se s Kori Udovički da „treba identifikovati ostrva stručnosti”, ali kaže da „ona vidi samo svoje ostrvo, a neće biti da je baš tako”.

Stamenković podseća da su u proteklih dvadeset godina saradnici MAT-a bili predsednici i članovi Saveta guvernera NBS (trojica u sadašnjem sastavu tog tela centralne banke). Sadašnji prvi viceguverner NBS za monetarnu politiku radio je kao pripravnik saradnik MAT-a. Njegova saradnica Aleksandra Pošarac danas je „veliki direktor” u Svetskoj banci, sadašnji urednik MAT-a Vladimir Vučković je član Fiskalnog saveta…

– MAT je blagovremeno i uporno ukazivao na to šta treba preduzimati na kratak i duži rok da bi se postigle fiskalna održivost i eksterna likvidnost, kao i kako da se podstakne privredni rast – podseća Stamenković. – Predlagali smo, ali ljudi nisu hteli da čuju. Blagovremeno smo ukazivali na greške ekonomske politike posle 5. oktobra i nudili rešenja. Od svih dosadašnjih premijera, samo je Đinđić hteo da sluša. Posle njega – niko. Šta će uraditi sadašnja politička elita na vlasti, ostaje da vidimo.

Miladin Kovačević, pomoćnik direktora Zavoda za statistiku i saradnik MAT-a, tvrdi da je domaća ekonomska nauka napisala mnogo strategija, ali „izolovanih i nepovezanih, bez osnovne pretpostavke, sveobuhvatne i povezane strategije reforme javnog sektora”.

– Bilo je ekonomista koji su stalno ukazivali na promašaje ekonomskih i drugih politika, govoreći i o realnim alternativama, uključujući i reforme, ali njihov glas u trodecenijskoj prošlosti bio je glas „vapijućeg u pustinji” – kaže Kovačević. – Niko u političkom establišmentu nije se ni osvrtao, makar komentarom, sem eventualno pogrdnim, da je reč o „nekim” stručnjacima, da su njihove ideje „fantaziranje”, da nemaju sluha za politički realizam…

Prenoseći i ubeđenja najkompetentnijih stručnjaka, Kovačević ukazuje da je Srbiji najpotrebnija jedna planska institucija, koja će objedinjavati rad na izradi analiza i strategija i planiranju i praćenju ostvarivanja prioritetnih projekata. Jer, srpska država usvaja mnoštvo strategija, ali osim mera za integraciju u EU, nema sistema praćenja njihove realizacije, niti načina da se one sprovode posle personalnih smena u institucijama.

Za Dragana Šagovnovića, direktora Ekonomskog instituta, „izgradnja institucija” u Srbiji pretvorila se u gašenje nacionalnih i pojavu stranih institucija, koje u svoje projekte možda zapošljavaju pojedince, ali ne i institucije iz Srbije.

– Krajnje je vreme da počnemo da poštujemo institucije koje imamo – kaže Šagovnović. – Stranim savetnicima i domaćim radnim grupama prepuštena je izrada ključnih nacionalnih dokumenata od 2000. godine. Višedecenijska znanja, akumulirana u nacionalnim institucijama, ostaju neiskorišćena. Ekonomski institut je nacionalna ekonomska institucija. Pokušavali smo da kandidujemo niz predloga i projekata za koje smo smatrali da su od značaja za razvoj privrede.

Naš sagovornik navodi desetak. Ukazivano je, na primer, da nije dobro da se EPS primorava da bude socijalna ustanova, jer je držanjem niske cene struje u prethodnih 13 godina izgubljeno od pet do 15 milijardi evra. To je više od prihoda od privatizacije ili novonastalog spoljnog duga zemlje.

Ali, opet bez uticaja na nosioce ekonomske politike.